МОЈЕВИЋ: ЗДРАВА ХРИШЋАНСКА ПОРОДИЦА, ИАКО ЈЕ НА УДАРУ, ОПСТАЈЕ

ДОБОЈ, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Здрава хришћанска породица је све више на удару западних вриједносносг система, али упркос томе дјеца његују традицију истинских породичних вриједности у чему вјеронаука игра велику улогу јер их учи да је поштовање родитеља Божија заповијест, изјавио је Срни ђакон Владо Мојевић.

Мојевић, који је и вјеручитељ, напоменуо је да су данас дјеца изложена негативним садржајима са друштвених мрежа у којима се права намећу испред обавеза, али да још његују културу и традицију захваљујући родитељима. "Вјеронаука у школама ту игра огромну улогу јер дјецу учи да поштовање родитеља није нека застарјела друштвена норма, већ Божја заповијест. Када дијете кроз вјеру схвати да поштујући родитеље поштује самог Творца, тада се и ауторитет враћа", рекао је Мојевић. Сматра да је обавеза сваког члана породице да доприноси заједничком миру, али да ту највише "шкрипе " вријеме и пажња, јер родитељи често желе да буду пријатељи дјеци, али не и васпитачи, а дијете без граница не може да израсте у здраву личност. Мојевић је нагласио да западне негативности вриједносног система гурају човјека у индивидуализам учећи да је само себи најважнији, што води у усамљеност. Према његовим ријечима, молитва, разговор, праштање побјеђују самоћу, здрава породица је она гдје "ја" постаје мање важно од "ми" јер у времену усамљености и индивидуализма Христос враћа емпатију и учи да је други човјек икона Божија. "У основи здраве хришћанске породице стоје заједница и жртва за другог, а вјера је најбољи лијек за себичност. Када схватите да срећа није у узимању, него у давању, тада се рађа права емпатија", објаснио је Мојевић. Породицу, како је навео, чини чврстом свијест да се затражи опроштај када се погријеши а не да се само тражи кривац. Мојевић је нагласио да су родитељи свјесни да се идентитет дјетета не гради само кроз материјалну сигурност, већ кроз примјер живљења вјере и традиције, те да тамо гдје посте, моле се, славе крсну славу, дјеца и усвајају те вриједности. "Дјеца су најбољи детектори истине јер она не слушају шта ми причамо, већ гледају шта радимо. Ако отац и мајка свједоче љубав, праштање и честитост, ако се у кући не чује псовка него молитва или лијепа ријеч, то је једини начин да се истинске вриједности пренесу", рекао је ђакон Мојевић. Бити хришћански функционална породица, Мојевић је нагласио да то не значи бити без проблема, свађа, искушења, већ да се та функционалност мјери спремношћу на праштање. "Све док породица има снаге да се окупи око трпезе и да једни другима погледају у очи са љубављу, она је функционална и благословена", навео је Мојевић. Указао је на значај важности повезивања дјетета, мајке и оца, које је симболично приказано кроз Дјетињце, Материце и Оце, односно симболику љубави, пожртвованости и свега што чини једну пожртвовану породицу која је основ друштва. Три седмице које претходе најрадоснијем празнику Рођењу Исуса Христа посвећене су породици јер је и само Господње рођење породични празник. "У Цркви кроз те празнике свако добија своју улогу, дијете учи да поштује, мајка показује безграничну љубав којом `одрешује` и дарује, а отац се потврђује као стуб и заштитник породице. То је слика савршеног склада гдје свако служи свакоме", објаснио је Мојевић. Мојевић је подсјетио да је трећа недјеља пред Божић посвећена Дјетињцима и обичај је да родитељи рано ујутро вежу своју дјецу што симболички представља повезаност и љубав. Друга недјеља пред Божић посвећена је мајкама и назива се Материце, јер је мајка биће најсличнија Богу, има неизмјерну љубав према дјеци и слободно се, каже ђакон Мојић, може рећи да је то православни дан жена. Посљедња недјеља пред Божић посвећена је Оцима, као стубу породице и друштва, а тада се везују очеви који се даровима дјеци и мајкама откупљују. "Симболика `везивања` збуњује људе са стране, али њена порука је дубока – ми се вежемо јер не можемо једни без других. То је веза љубави која је јача од сваког ужета", навео је ђакон Мојић. Поновио је да симболика празника нас позива да човјек мало успори и да "веже" пажњу за оне које воли.