ЂУРИЋ: СВЕ ВИШЕ СПОРОВА У ВЕЗИ СА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ СВОЈИНОМ

БАЊАЛУКА, 2. ЈАНАУРА /СРНА/ - У судској пракси у БиХ све је више спорова који се односе на повреду ауторских и сродних права, као и права индустријске својине, али и оних гдје аутори тврде да је садржај генерисан вјештачком интелигенцијом која опонаша њихова дјела, изјавила је Срни једини судски вјештак за интелектуалну својину у БиХ Милица Ђурић.

Ђурићева је рекла да у времену убрзаног технолошког развоја, дигитализације и све присутније употребе вјештачке интелигенције, питања заштите права интелектуалне својине постају једно од кључних правних и друштвених изазова. Oна je истакла да је интелектуална својина данас једно од најдинамичнијих правних подручја, због чега се законодавство стално прилагођава новим технологијама и тржишним облицима разликовања. "Као једини судски вјештак за област интелектуалне својине у БиХ у пракси се сусрећем са великим бројем предмета који указују на потребу јачања свијести о значају заштите интелектуалне својине, али и континуиране едукације правосудних институција, привреде и шире јавности", истакла је Ђурићева. Она указује да интелектуална својина није апстрактан појам, већ резултат рада, знања и креативности, те као таква заслужује једнаку заштиту као и свака друга имовина. Ђурићева је нагласила да аутор не може бити вјештачка интелигенција већ само човјек, појаснивши да судови у том случају не испитују да ли је кориштена вјештачка интелигенција, већ да ли је преузето заштићено дјело, односно одговорност сноси онај ко је користио ту могућност. "Овакви поступци захтијевају висок степен стручности, јер судови неријетко одлучују о питањима која надилазе класично правно знање и задиру у техничке, информатичке и креативне аспекте стварања", оцијенила је Ђурићева. Ђурићева је навела да ауторска права, жигови, брендови, индустријски дизајн, софтвер и друга нематеријална добра данас представљају значајан дио имовине појединаца и привредних субјеката, те да су изложени честим повредама. "У индустријској својини право често припада правном лицу. На примјер, компанија региструје заштитни знак или фирма пријави изум настао у оквиру обављања дјелатности", каже Ђурићева. Ђурићева је прецизирала да судски вјештак из области интелектуалне својине утврђује колики је креативни допринос човјека, да ли је резултат оригиналан и да ли је кориштена вјештачка интелигенција као алат или као самостални генератор расположивих информација и података. "Посебно је важно истаћи да се повреде права интелектуалне својине не односе искључиво на велике компаније. Често су оштећени мали привредници, аутори, дизајнери, програмери и иноватори, који немају довољно информација о механизмима правне заштите или се не одлучују на судску заштиту због сложености поступка", рекла је Ђурићева.