ИСКОРИСТИТИ ПРИРОДНЕ ПОТЕНЦИЈАЛЕ ЗА РАЗВОЈ

Рачић је навео да Привредна комора и даље инсистира на реструктурисању јавних предузећа у Републици Српској како би постала профитабилнија

Разговрао: Ненад БЕРЕТА БАЊАЛУКА, 6. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић сматра да Српска богата природним ресурсима првенствено хидропотенцијалом, шумама и обрадивим земљиштем, али да је за стратегију развоја потребан и већи ниво подстицаја. Он је рекао да је Репубилка Српска друштво богато водним потенцијалом који је одличан за изградњу хидроелектрана, те истакао да ће постројења која гради "Електропривреда Републике Српске" знатно промјенити електроенергетску ситуацију. "Започето је неколико пројеката изградње хидроелектрана. Имамо чак и приватне које су у фази изградње и за које се очекује да ће бити брзо завршене. Али, они капацитети које гради `Електропривреда Републике Српске`, свакакао ће промјенити њену електроенергетску ситуацију", истакао је Рачић у интервјуу Срни. Он је указао да би ти пројекти требали брже да се реализују, али да касне због пробелма и околности у којима се налази друштво у цјелини. Рачић је рекао да су простори Републике Српске познати и по великом броу сунчаних дана, поебно Херцеговина, што омогућава изградњу соларних електрана. Он је навео и да је готово 55 одсто површине Републике Српске прекривено шумом и да је тај потенцијал предпоставка за јачи развој производње дрвне индустрије и производње намјештаја. ТРАЖИТИ НАЧИНЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНЕ И СУСПСТИТУЦИЈЕ УВОЗА ДОМАЋИМ ПРОИЗВОДИМА Он је напоменуо да Република Српска иако има пољопривредне житнице са највећим просјеком обрадивог земљишта по глави становика и даље увози храна, па је покривеност увоза извозом 25 одсто. Рачић указује да је инфлација у Републици Српској највише проузрокована растом цијена хране која је око осам одсто, те да се у том дјелу морају тражити могућности смањења спољнотрговинског дефицита и повећања домаће производње. "Ако ми као друштво са највећим процентом обрадивог земљишта по глави становника од скоро једног хектара, увозимо око 200 милиона КМ кукуруза и пшенице, или ако увозимо око 200 милиона КМ свињског и говеђег меса, онда се требамо запитати да ли је то дугорочно одрживо", оцијенио је Рачић и сугерисао да се што прије морају тражити начини за повећање домаће производње хране. Према његовим ријечима, морају се створити фондови, могућности за подстицање произвођача како би се вратио онај ниво производње каква је некада била. Рачић је додао и да је слично и са увозом воде у Републику Српску који је у вриједности око 40 милиона КМ. "Ако додамо и Федерацију БиХ која је по броју увозника и величини увозичких фирми испред Републике Српске и да се у том ентитету увози воде у вриједности већој од 100 милиона КМ, онда треба поставити питање – да ли је толики увоз потребан?", упитао је Рачић. Он је додао се увоз пива креће близу 200 милиона КМ, без обзира што домаћа пиварска индустрија може квалитетно да снабдије тржиште. "Дугорочно морамо више промовисати домаће производе. Наше најмлађе, од вртића и основих школа, треба учити економском патриотизму како би постали истински потрошачи домаћих проиозвода", нагласио је Рачић. Он је појаснио да је то дугорочна мјера, али и да се морају радити ствари и у кратком периоду како би се појачала домаћа производња и како би се утицало на замјену увоза. Рачић је и навео да би се смањењем увоза хране за 50 милиона КМ бруто домаћи производ /БДП/ Републике Српске повећао за око 0,4 одсто. ЕФЕКТИ ПОДСТИЦАЈА МОРАЈУ БИТИ МЈЕРЉИВИ Рачић је истакао да је за стартегију развоја потребан и већи ниво подстицаја, нагласивши да ефекти тих подстицаја морају бити мјерљиви како би се могло сагледати колико је то утицало на запосленост, на супституцију увоза и на повећање домаће производње. "Има доста подстицаја у пољопривреди, готово 200 милиона КМ. Мораћемо то, заједно са Владом Републике Српске да мијењамо концепте и проиритете. Мислим да треба напустити концепт подстицаја по хектару и гледати колики принос се оствари, јер се мора радити да се постигну већи приноси и виши ниво квалитета житарица", рекао је Рачић. Он је навео да већ постоје примјери домаћих произвођача који су улагали у остварење бољег квалитета пшенице, као и у друге параметре како би брашно било врхинског квалитета и прихватиљво за потрошаче на домаћем тржишту. Рачић сматра и да су потребни и већи подстицаји за унапређење технологије у домаћим компанијама, већи инвестициони циклуси, пошто опрема која се користи мора бити продуктивнија. И 2026. ГОДИНА ЋЕ БИТИ НЕИЗВЈЕСНА КАО 2025. Рачић сматра да ће и 2026. година бити неизвјесна као и 2025. година, јер се наставља тренд раста трошкова, а повећан је и износ минималне зараде. "Ми смо имали приједлог да то повећање иде другачије, јер садашњим се ствара једна врста ураниловке која изазива незадовољство код радника, пошто послодавци не могу свим радницима линеарно повећати плату за колико је дошло до повећања минималне зараде", навео је Рачић. Он је нагласио потребу да се више повећа плата носиоцима послова, то јест лицима са средњом стручном спремом, те вишом и високом спремом. "У том дјелу имамо и проблема и незадовољства код радника, јер радници са тим спремама заслужују већа примања, а због самог прага који је подигнит најнижом зарадом, то је тешко изводљиво у фирмама", појаснио је Рачић. Он је као примјер навео здравство, гдје је плата између чистачице и доктора медицине дошао на један према два, а да је некад било један према пет или један према седам. У ПОСТОЈЕЋИМ УСЛОВИМА ЕКОНОМИЈА СРПСКЕ ОПСТАЈЕ ЗБОГ ДОМИНАЦИЈЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА Рачић указује да је свијет постао изазовно тржиште и да је тешко је предвидјети шта се све може очекивати, те да у таквим околностима економија Републике Српске опстаје зато што њом доминирају мала и средња предузећа која се лако трансформишу у складу са потражњом. "Тим предузећима управљају њихови инокосни власници који брзо доносе одлуке, лако се трансформишу и проналазе нове партнере. Тиме је наша економија успјела да очува свој потенцијал - због своје структуре, брзине доношења одлука од самих власника и лаке трансформације са једног производно програма на неки други производ за којим је већа тражња", каже Рачић. БЕЗ ОЧЕКИВАЊА ЗА ТРЖИШТЕ ЕУ КАО НАЈЗНАЧАЈНИЈЕГ СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПАРТНЕРА СРПСКЕ Рачић не очекује да ће бити промјене стања на тржишту ЕУ, али и сматра да треба тежити да БиХ постане чланица ЕУ и због саме економије и због слободе кретања. Он каже да, када би биле проходније границе између БиХ и ЕУ, били далеко мањи трошкови и логистика за економију Републике Српску која би тиме би била конкурентнија тржишту ЕУ. Рачић наводи да се из Републике Српске у ЕУ највише извозе производи из области машинске и електроиндустрије, дјелови добављача аутомобилске индустрије, као и да су присутни и производи дрвне индустрије, текстилне, обућарске, те нешто мало прехрамбених, али да их сад већина нема ону тражњу која била раније. "Видимо да је ауто-индустрија у Европи у једној великој кризи. Суочена је са великом конкуренцијом која долази из Кине, и према неким процјенама, очекује се да ће у наредних пет година скоро 40 одсто аутомобила на европским тржиштима бити поријеклом из Кине", каже Рачић. ПАД ТРАЖЊЕ НА ЗАПАДУ ДОВЕО ДО ПАДА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СРПСКОЈ Рачић је оцијенио да је 2025.година готово идентична као 2023. и 2024. коју карактерише да је привреда Републике Српске суочена са бројним изазовима, првенствено то да је пад тражње на западном тржишту проузроковао пад индустријске производње у Српској. Он је навео да су били присутни и изазови у погледу недостатка радне снаге, економских миграција, те суочавање из године у годину са повећањем трошкова производње који се огледају у расту цијена репроматеријала, повећање зарада које потучу од повећања најниже зараде која се сваке године дефинише за наредну годину, те проблем раста цијене струје, трошкови њене дистрибуције и трошкови који настају њеним нестанком. "Ми данас, када анализирамо области енергетике, прерађивачке индустрије која је за нас посебно значајна и рударства, имамо пад индустријске производње који се кређе око шест одсто. Чињеница је да ћемо и у 2025. години имати раст БДП-а, али неће бити на оном нивоу за којим ово друштво и економија има потребу", оцијенио је Рачић. Он је мишљења да се тешко моће очекивати да ће се економија Републике Српске вратити на онај обим робне разјене са иностранством који је био прије иузбијања сукоба у Украјини, јер је Европа у великој хистерији рата и кризи свог индентитета, гдје се више не зна да ли је то политички, војни савез, или економски савез. ПРИВРЕДНА КОМОРА И ДАЉЕ ИНСИСТИРА НА РЕСТРУКТУРИСАЊУ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА Рачић је навео да Привредна комора и даље инсистира на реструктурисању јавних предузећа у Републици Српској како би постала профитабилнија. "Кроз наше контакте и разговоре са премијером Савом Минићем, али и из његових изјава, видљиво је да није задовољан како функционишу јавна предузећа и да је спреман да се посвети том процесу", каже Рачић. Он је рекао да Привредна комора Републике Српске сматра да у јавним предузећима није постигнут онај обим ефикасности у самим управљачким процесима нити ниво прихода и трошкова који омогућава да постану рационална и профитабилна, већ се суочавају са великим губицима, па постају терет цјелокупне привреде. Рачић је као илустрацију навео да се стање у "Жељезницама Републике Српске" /ЖРС/ из године у годину санира из буџета иако посотји задужење код Свјетске банке за око 100 милиона КМ ради реструктурисања. "Тај поступак није окончан и данас се са буџетских расхода плаћају те обавезе према Свјетској банци, а нису видљиви ефекти тих реформи", истакао је Рачић. Он је рекао да је путнички саобраћај жељезницом на минималном нивоу, али и да није ни реално очекивати да постанр ефикасан. "Потребно је јачати жељезнички саобраћај у погледу превоза робе, из `Алумине` и из `Митала` и било би добро да се ова два велика пословна субјекта вежу за `Жељезнице`, јер су у их они држали у виталном статусу. Уколико они не буду задовољни услугама, ући ће у организацију властитог превоза", навео је Рачић и указао да се у транспорту робе жељезницом треба добити нижа цјена него што је то у друмском. Он је рекао да "Електропривреда Републике Српске" има вишак радника, као и "Шуме Српске" које имају проблеме са радном снагом иако имају више од 4.000 запослених. "Јако је мали број фирми које су заинтересоване да изводе радове у шумарству јер су цијене за те радове ниске, а послови су захтјевни, али и опасни. Цијена радова које изводе `Шуме Српске` властитим средствима и својим радницима је за око 20 одсто већа него што то раде приватне компаније", навео је Рачић.