ПОЗИВ СРПСКОМ НАРОДУ НА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПОДЈЕЛА И ПОМИРЕЊЕ

БЕОГРАД, 5. ЈАНУАРА /СРНА/ - Српска православна црква и Његова светост патријарх српски Порфирије позвали су у Божићној посланици српски народ на превазилажење подјела, уз напомену да је Божић празник мира, а анђелска божићна пјесма је молитва мира, јединства и помирења.

"Позивамо све да загрлимо једни друге, да пружимо руку једни другима, да разумемо да смо неопходни једни другима", истиче се у посланици. Јер, како се додаје, хришћанска вјера нас не учи да у времену кризе чекамо боља времена него да сами постанемо живи знаци будућег Царства Божијег, људи који већ сада живе другачије, који не лијече страх страхом нити мржњу мржњом. "Напослетку, браћо и сестре, децо Светога Саве и свих наших часних предака, свих светих отаца и матера српских, где год да се налазимо широм замљиног шара, у отаџбини или у расејању, а посебно на распетом Косову и Метохији, једним гласом, једним устима и једним срцем, заједно с анђелима запевајмо божићну химну, песму мира: `Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! Мир Божји – Христос се роди!", наводи се у посланици. Указујући на нестабилну и тешку ситуацију у свијету, у посланици се додаје да ситуација у Србији, у коју гледа цијели српски народ, није ништа мање сложена и тешка. Унутрашње политичке тензије довеле су, како се оцјењује, до дубоке подијељености друштва и неповјерења међу људима, а разлике у мишљењима све чешће прерастају у ирационалну мржњу. Српска православна црква истиче посебно забрињавајућим губитак националног и културног идентитета који доводи у питање континуитет историјског и духовног самопоимања српског народа, а при томе се не може објаснити искључиво спољним утицајима. Уз то долазе економска несигурност и демографски пад, јер Србија се, како се указује, суочава са изразито негативним природним прираштајем и, посљедично, са једном од најбржих депопулација у свијету, као и све израженијим старењем становништва. "Имајући све то у виду, отворених очију гледајући у тамне облаке који се надвијају над нама, не жмурећи пред побројаним проблемима и опасностима и не бежећи од њих, ми данас, као живи сведоци анђелске речи пастирима, свима вама, децо наша духовна, опет објављујемо: Не бојте се!", наводи се у посланици. У посланици се истиче да благослов Цркве обавезује да и сами ширимо мир. Стога се и обраћамо свима вама, драга духовна децо, и свакоме ко добронамерно ослушкује наше речи. Божић је празник мира, а анђелска божићна песма је молитва мира, јединства и помирења, утемељена на вери у Бога и живљењу по Богу", пише у посланици. Истиче се да је данас човјечанству више него икада потребно да се врати извору мира који се не намеће силом, него се открива у смирењу, у љубави која "не тражи своје" и у односу који гради повјерење, заједништво и поштовање сваког човјека. "Живимо у времену све дубљих верских, етничких и културних подела, у свету у којем непрестано расту геополитичке напетости и у којем ратови постају све чешће средство за решавање економских и политичких сукоба", указује се у посланици. Промјена глобалног поретка и борба великих сила за превагу рађају, како се оцјењује, нестабилност, безбједносне кризе и страх од неизвјесне будућности. "Томе се придодају економска несигурност, инфлација, раст неједнакости, сиромаштво, глад и неконтролисано исцрпљивање природних ресурса. Технолошке трансформације доносе нове етичке дилеме и рађају дигиталну изолацију — привидну присутност без стварног заједништва", пише у тексту. Све то, истиче се, доводи до кризе повјерења у институције и медије, до релативизације истине, до пораста анксиозности и усамљености, па чак и до губитка смисла живота код многих људи данашњице. "И стога, многи од нас ову свету ноћ и овај свети дан дочекују са немиром у срцу, бринући за децу и њихову будућност, за хлеб насушни, за здравље, за сутрашњи дан", наводи се у посланици. Поручује се да се не треба бојати, јер свијет у којем живимо, са свим својим ломовима, сукобима и страховима, више није самодовољан и самообјашњив нити је препуштен слијепим силама историје. Додаје се да је рођењем Христовим, Бог ушао у срце људске историје и показао да зло, ма колико било агресивно и распрострањено, нема посљедњу ријеч и да нам рођење Спаситеља открива а више нисмо сами и да никада више нећемо бити сами. Зато, како се указује, ни кризе нашег времена, ни ратови, ни губитак повјерења, не могу бити коначна мјера људског живота нити посљедња ријеч о човјеку. "Страх и даље постоји, али више не окива живот. Он је лишен коначне власти над човеком. Тај преображај има своје исходиште и темељ у Самоме Христу, који је измирио човека са Богом и тиме поставио темељ мира који страх не може да укине", пише у посланици. Подсјећа се на ријечи владике Николаја да се Господ јавио свијету у мучно вријеме, када се Бог није славио, када није било мира на земљи и када је умјесто добре воље владала зловоља међу људима, а тако је и данас у много чему. Додаје се да је и данашње вријеме слично Христовом, те да и данас постоје силе које управљају свијетом и диригују судбинама мањих народа. "Веома слично је и данас када се лични подаци све више користе ради контроле и ограничавања слободе сваког појединца", пише у посланици. У посланици се истиче да празник Рождества Христовог носи двије суштинске поруке и истине - прва је да је Бог постао човјек ради нас и ради нашега спасења, а друга да сваки човјек, управо због тога, може и треба да постане наш брат. Додаје се да се због тога пред тајном рођења Христовог свакоме од нас поново поставља Божије питање, старо колико и човјечанство: "Где ти је брат?", а не гдје је твој интерес или страна или странка, те да је то основно питање и наш централни задатак овог и сваког другог Божића. "Љубав је од Бога. Стога, браћо и сестре, љубимо једни друге, не речју ни језиком него делом и истином, јер онај ко мрзи брата свога у тами је, а ко љуби брата свога у светлости пребива", истиче се у посланици.