ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 13. ЈАНУАРА /СРНА/ - Данас је уторак, 13. јануар, 13. дан 2026. До краја године има 352 дана.

1806. - Рођен српски писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, који је исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост. Послије завршетка студија права у Кежмарку у Словачкој радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду. Као начелник Министарства просвјете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра, који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дјела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка пјесама "Даворје". 1854. - Послије британско-кинеског рата, који је Европљанима омогућио продор на Далеки исток, амерички и руски бродови су упловили у луку Урага код Еда /Токио/, гдје је потписан уговор којим је Јапан отворио врата америчкој трговини. У посљедње четири године потписивањем сличних уговора са Русијом, Великом Британијом, Холандијом и другим земљама Јапан је стављен у полуколонијални положај. Као одговор на инвазију странаца побунили су се сви слојеви друштва, уз чију помоћ је цар 1867. збацио шогуна и пренио пријестоницу из Кјота у Едо. Затим је царским реформама окончан феудални поредак и почела брза индустријализација Јапана. 1893. - Основана британска Лабуристичка партија, чији је предсједник постао шкотски раднички вођа Џејмс Кир Харди. 1898. - Француски писац Емил Зола под насловом "Оптужујем" објавио у листу "Л'орор" отворено писмо предсједнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, осуђеног на монтираном процесу 1894. на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Њемачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора. 1906. - Умро руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, који је пронашао и успоставио прву радиотелеграфску везу. Прије италијанског проналазача Гиљелма Марконија направио је први радио-пријемник. 1915. - У граду Авецано у централној Италији у земљотресу погинуло 30.000 људи. 1935. - На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Друштва народа управљала Француска, надмоћна већина гласала за припајање Њемачкој. Њемачки нацистички вођа Адолф Хитлер искористио је исте године попустљивост савезника и самовољно одбацио сва ограничења, укључујући забрану наоружавања, наметнуту пораженој Њемачкој у Првом свјетском рату мировним уговором из Версаја. 1941. - Умро ирски писац Џејмс Џојс, један од највећих у 20. вијеку, који је експериментима у наративној техници и структури романа, примјени тока свијести и новаторском односу према језику дао нов правац модерној књижевности. Почео је као бунтовник против римокатоличке вјерске затуцаности и ускогрудости ирске средине, а главни град Ирске Даблин, његову историју, житеље и топографију учинио је средишњом темом свог дјела. У најпознатијем дјелу - роману "Уликс" - на 700 страница описао је један даблински дан свог јунака, према једном књижевном критичару - "на вјешт и каткад непримјетан начин, лица и догађаји паралелни су онима у Хомеровој 'Одисеји', чији се готово сваки детаљ може наћи у 'Уликсу'". Тај хуморни, витални и робустни роман означио је револуцију епског облика и вјероватно је утицао јаче од било којег дјела на развој књижевности 20. вијека. Остала дјела: романи "Портрет умјетника у младости", "Финеганово бдијење", пјесме "Камерна музика", приповијетке "Даблинци", драма "Изгнаници". 1942. - Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942. 1945. - Црвена армија у Другом свјетском рату почела велику офанзиву на Трећи рајх у којој је 180 дивизија брзо пробило њемачке положаје у Пољској и источној Пруској у дубини од 150 километара. 1963. - У војном удару убијен први предсједник Тогоа Силванус Олимпио и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избјеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом без проливања крви власт је приграбио потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема. 1972. - Војска у Гани збацила цивилну владу предсједника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг. 1977. - Умро француски режисер и сценариста Анри Жорж Клузо, чији су филмови препознатљиви по опором реализму. Филмови: "Кеј `Орфевр`" /награда "Златни лав"/, "Мистерија `Пикасо`" /награда "Златна палма"/, "Убица станује на броју 21", "Гавран", "Надница за страх", "Дијаболични", "Истина". 1985. - Приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло 428 путника, а 370 је повријеђено. 1991. - На свјетском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили златну медаљу. Југославија је први пут постала првак свијета у ватерполу у Мадриду 1986. 1995. - Бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су услиједили Срби ни издалека нису једини кривци. 1997. - У центру Београда на дочеку Нове године према јулијанском календару, познате као српска Нова година, у организацији београдских студената и коалиције опозиционих партија "Заједно" окупило се највише људи на једном мјесту у историји града - процијењено је да је прослави присуствовало између 500.000 и 700.000 Београђана. 1998. - Пад транспортног авиона авганистанске компаније "Аријана афган ерлајнз" у планинској области на сјеверозападу Пакистана није преживио нико од 51 путника и чланова посаде. 2000. - Бил Гејтс, кооснивач "Мајкрософта", и званично најбогатији човјек у свијету, препустио је положај извршног директора Компаније свом "броју два" - Стиву Балмеру. 2001. - У земљотресу у Салвадору погинула 701 особа, а 3.883 повријеђене. Уништено је 160.598 стамбених објеката, озбиљно оштећено или затрпано земљом. 2002. - Преминуо је књижевник Антоније Исаковић, члан Српске академије наука и уметности и њен потпредседник од 1980. до 1992. године. Добитник је Змајеве награде, Октобарске награде Београда, Нинове, Седмојулске, као и Андрићеве награде. Написао је романе "Господар и слуге", "Tрен 1" и "Tрен 2", "Ни један злочин", књигу "Говори и разговори", збирке приповједака "Велика деца", "Папрат и ватра", "Празни брегови" и "Образ". 2012. - Преминуо је Миљан Миљанић, легендарни тренер "Црвене звезде" и "Реал Мадрида", дугогодишњи селектор југословенске Фудбалске репрезентације и почасни предсједник Фудбалског савеза Србије. Био је предсједник Фудбалског савеза Југославије 20 година. 2012. - Луксузна крстарица "Коста конкордија" насукала се на хрид код острва Ђиљо, у Tиренском мору, и дјелимично потонула, при чему су погинуле 32 особе, а више од 60 повријеђено. У тренутку несреће на луксузном крузеру налазило више од 3.200 путника и више од 1.000 припадника особља брода. 2017. - Преминуо Миодраг Мики Јевремовић, један од најпопуларнијих пјевача забавне музике негдашње Југославије. 2020. - У снажној зимској олуји која је захватила дијелове Авганистана и Пакистана, са обилним снијегом, кишом и поплавним бујицама, погинуле су најмање 43 особе.