ИСТИНА О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА ДЕЦЕНИЈАМА СКРИВАНА ЗБОГ КОМУНИСТИЧКЕ ЦЕНЗУРЕ

БЕОГРАД, 12. ЈАНУАРА /СРНА/ - Фондација "Заборављени коријени" објавила је оргиналну пресуду из 1974. године којом су комунисти забранили књигу Драгана Гргића "Корана ко рана", како би сакрили истину о злочинима усташа над Србима на простору бихаћког краја и јужног Кордуна.

Оснивач Фондације Драган Радовић изјавио је Срни да је пресуда веома драгоцјен извор за проучавање механизама цензуре у СФРЈ, одакле се стиче утисак да судије уопште нису могле ни претпоставити да ће је неко читати пола вијека касније, те да је оно што је тамо написано компромитујуће за комунисте. "Они су дословно сами себи написали пресуду", истакао је Радовић и указао да се у том документу издвајају двије кључне спорне цјелине, а прва је именовање националности злочинаца. Како је појаснио, гдје год је у књизи речено да су злочинци Хрвати и муслимани означено је да то не може. "Било је дозвољено да се појединачно каже Авдо Авдић је извршио тај и тај злочин, али рећи да су муслимани из неког села починили злочин над Србима и да су масовно приступали томе је означено као спорно јер `угрожава част и углед наших народа` и тако даље", рекао је Радовић. Друга спорна ствар се тиче критика Комунистичке партије и њених одлука, те је Радовић појаснио да судије наводе примјер да Гргић потенцира прелазак муслимана из партизана у усташе и обрнуто и кажу да је то истина, али се стиче утисак такав и такав. "Дакле, јесте истина, али не може тако да се опише", навео је Радовић. Радовић је указао да је су Гргићеви мемоари прву забрану доживјели 1961. године, а аутор се привремено нашао у затвору због наводног кривичног дјела "непријатељска пропаганда и изазивање националне мржње и нетрпељивости", те да, ни након што је тужилац одустао од кривичног гоњења писца, правни прогон његове књиге није окончан. "На крају дуготрајног процеса Окружни суд у Сремској Митровици је 1974. године донио пресуду којом се забрањује штампање и растурање књига, а наложено је и одузимање свих примјерака и пратећег материјала", рекао је Радовић. Он је навео да је аутор сачувао неколико примјерака књиге и 1984. године, непосрдно пред смрт, предао их пријатељу Николи Божићу са надом да може доћи неко боље вријеме да је неко објави. "Тако је сачуван један примјерак који је буквално био на тавану, у прашини. У току истраживања за документарни филм `Гаравица`, сазнао сам за то, дошао до материјала и објавио", рекао је Радовић. Када је ријеч о Гргићевом материјалу, Радовић је навео да се у његовом посједу налазе двије оригиналне свеске исписане ћирилицом, преписи на писаћој машини, низ фотографија и докумената аутора и његове супруге Бојане, који нису имали потомке, а чије су породице страдале од усташа. Оригинална пресуда сачувана је у суду у Сремској Митровици, а посебно му је драго, каже, да су одређени примјерци књиге и преписа свих тих материјала и пресуда ипак завршили у музеју АВНОЈ-а у Бихаћу зато што, како је нагласио, нико не може да оспори вјеродостојност књиге. Књига је објављена 2023. године, а њен изворни назив био је "Трагедија српског народа у бихаћком крају". То је била прва књига о страдању Срба на подручју велике жупе Крбава - Псат у саставу НДХ. Поред физичких егзекуција и протјеривања православни Срби су били изложени и вјерској конверзији, која им често није гарантовала да неће бити погубљени.