ЈОВАН ЦВИЈИЋ - ОСНИВАЧ АНТРОПОГЕОГРАФИЈЕ И ПРЕДСЈЕДНИК АКАДЕМИЈЕ

БИЈЕЉИНА, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - Чувени српски географ Јован Цвијић /1865-1927/, који је био оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији, умро је 16. јануара 1927. године.

Током каријере, Цвијић је био предсједник Српске краљевске академије и Српског географског друштва, те ректор Универзитета у Београду. Веома су значајни Цвијићеви радови о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, као и студије о јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену, те о миграцијама југословенских народа. Одиграо је изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Цвијићева дјела су: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије" и "Говори и чланци". Цвијић је цијели живот посветио проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по региону. Осим чисто географских проучавања, бавио се и геологијом /геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом и неотектоником/. Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцјене у европским научним круговима, а приступна академска бесједа о структури и подјели планина Балканског полуострва, на основу геолошко-тектонске грађе, прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. Цвијић се бавио и проучавањем балканских психолошких типова. Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу човјека, уз наглашавање да је човјек екосензибилно биће. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године, био је међу првих осам редовних професора који су бирали остали наставни кадар, јер су тада сви професори и сарадници укинуте Велике школе били стављени на располагање. Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Био је два пута ректор Универзитета у Београду 1906/1907. и 1919/1920. године. Постављен је указом за предсједника Српске краљевске академије 1921. године. Цвијић је био дописни члан Академије наука СССР-а, Југословенске академије наука и умјетности, атинског Ученог друштва Парнасос, те почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета. Био је носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.