МАРЈАНОВИЋ: НЕКИ ОБИЧАЈИ ИЗГУБЉЕНИ, А БИЛИ СУ ВАЖНИ

БЕОГРАД, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - Неки обичаји на Мали Божић давно су изгубљени, а били су важни, попут оних када су се људи претежно бавили пољопривредом како би година била берићетна, изјавила је Срни етнолог и антрополог Весна Марјановић.

Марјановићева је рекла да Мали Божић треба да потврди све оно што се радило на Божић, што је посебно имало смисла у вријеме када су људи били више повезани са природом од које им је зависила егзистенција. "Оно што је чињено на Бадњи дан и Божић, све се то преносило и на 13, односно 14. јануар, тако да је у народу празник Светог Василија Великог познат и као Мали Божић јер се на трпезу износи глава божићне печенице, делови чеснице и угарци бадњака, пошто се није допуштало да изгори већ се поново палио", појаснила је Марјановићева. Марјановићева је навела да су све те радње рађене с циљем да се "пробуди Сунце и ојача и да буде успјешна и берићетна аграрна година и то ново љето". "То све данас нити чинимо, нити има смисла, јер сасвим другачије живимо", навела је Марјановићева, те додала да су се неки обичаји задржали, попут спремања погаче Василице. Марјановићева је навела да су се дани од 10. до 19. јануара - до Богојављена у народу сматрани као "некрштени дани" и "дани када разне але и караконџуле излазе ноћу", те су се људи посебно чували. "Недавно сам прочитала наслов у вези са овим периодом године: `Немојте излазити ноћу, опасно је`. Па, нећемо ваљда сада у граду бити затворени у кућама јер су некрштени дани. То је народ некада веровао, али данас су многе те радње изгубљене", појаснила је Марјановићева. Марјановићева је напоменула и да данашњи празник не славе све православне цркве, већ само оне које се држе рачунања времена по јулијанском календару. "Осим српске, обиљежавају га и Руска православна црква и Света Гора", додала је Марјановићева и додала да је обиљежавање јулијанске Нове године почело двадесетих година прошлог вијека, када је грегоријански календар озваничен као грађански.