НАВРШИЛЕ СЕ 33 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У АКЦИЈИ "МАСЛЕНИЦА"

БЕОГРАД, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - Навршиле су се 33 године од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ под заштитом УН у којој је убијено 346 Срба, међу којима и 34 жене, а за ове злочине до данас нико није одговарао иако су злодјела и прогон српског становништва извршени пред очима међународних снага.

Из Информационо-документационог центра "Веритас" подсјећају да је операција почела 22. јануара 1993. године, а извршена је током реализације "Венсовог плана", којим је РСК 1992. године стављена под заштиту Унпрофора, што је била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у чије чланство је примљена двије године раније. Хрватске снаге за неколико дана заузеле су десетина километара квадратних на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико положаја на Велебиту, а преузеле су контролу и над браном и хидроелектраном Перућа. У акцији "Масленица" страдала су српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Срби су побијени, протјерани или одведени у затворе и логоре, а њихова богата имања су опљачкана и уништена, као и споменици културе, гробља и цркве које су оскрнављене или срушене. Уништени су и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија из 17. вијека у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, као и Црква Светог Георгија у Смоковићу из 16. вијека и Светог Илије у Кашићу из 19. вијека. Према евиденцији "Веритаса", у агресији на Равне Котаре погинуло је и нестало 346 Срба, међу којима 55 цивила просјечне старости 60 година. Убијене су 34 жене просјечне старости 57 година и троје дјеце до 12 година. Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта. До сада је расвијетљена судбина 335 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих шест цивила, међу којима и три жене. У збјеговима је умрло још 165 лица. Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета. Један од тежих злочина десио се већ првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине /СВК/ са подручја Грачаца. Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава "Алфе" којима је командовао Милијан Бркић звани Васо, касније високи функционер ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског сабора 2016. до 2020. године. Уз одобрење тадашњег предсједника државе и врховног команданта хрватских оружаних снага Фрање Tуђмана, операцију "Масленица" планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, који су тада били или су накнадно унапријеђени у генералске чинове. Начелник артиљерије Сектора "Велебит" био је косовски Албанац Агим Чеку, до 1991. године официр ЈНА, од чијих граната је страдало највише цивила због неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац. Чеку је на Косову од 1999. до 2006. године био командант терористичке ОВК и такозваног косовског заштитног корпуса, а од 2006. до 2008. године и предсједник владе у Приштини. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним ни пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима. Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Кашићу је живјело 765 житеља, од којих 99 одсто Срба, у Смоковићу 1.029, од којих 96 одсто Срба и у Исламу Грчком 1.139 од којих 87 одсто Срба. Према попису, обављеном 2021. године, у Кашићу је живјело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 становника без ознаке националне припадности.