СЛУЖЕН ПОМЕН ЖРТВАМА "СИЛОСА" И УПРИЛИЧЕНА МЕМОРИЈАЛНА АКАДЕМИЈА

БЕОГРАД, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - У Храму Светог арханђела Гаврила у Београду вечерас је служен помен српским жртвама злогласног логора "Силос" у Тарчину у сарајевској општини Хаџићи.

Поводом 30 година од затварања тог логора уприличена је меморијална академија са које је поручено да култура сјећања не смије бити само декларативна, да се о српским страдањима мора причати и да Срби никада не смију одустати од борбе за правду. Посебне емоције код окупљених на академији изазвало је обраћање Младена Јововића који је у "Силосу" провео 1.283 дана и који је описао шта су његови сапатници и он прошли од момента одвођења у тај логор до пуштања из њега на Богојављење 1996. године. Јововић је испричао да су у логору трпили најгору тортуру, били одвођени на присилни рад, мучени глађу и жеђу, да су дневно њих 33 у његовој ћелији дијелили један војнички хљеб од 400 грама и једну малу посуду воде. "Свако би добио двије до три супене кашике воде на дан", рекао је Јововић, кога су са групом логораша водили на Игман да копа ровове и користили као живи штит на линији разграничења са српским снагама. Јововић је о свему претрпљеном причао мирно, али се заплакао када је споменуо сусрет са сестрама и мајком, која се при сусрету са њим онесвијестила. Аутор књиге "Дјеца коју није волио свијет" и некадашњи становник Хаџића Бојан Вегара испричао је како је један од јунака његове књиге - најмлађи заточеник "Силоса" четрнаестогодишњи Лео Капетановић био заробљен, а када је размијењен након 15 дана већ је био смршао 20 килограма. Вегара се присјетио када је из "Силоса" изашао и његов 85-годишњи дјед, са свега четрдесетак килограма и био идентичан српским мученицима из Јасеновца. Он је указао да се занемарује чињеница да су поред логораша који су страдали у бројним логорима страдале и њихове породице које су остале ван логорских зидина, наводећи случај своје комшинице Анђелке Братић, коју је пред дјецом силовало осам Бошњака. "Мали Горан се никада није опоравио од тог шока", рекао је Вегара и додао да су комшију Шпиру заклали, а мајку логораша Ђорђа Шувајла, који му је рођак, угушили јастуком, иако тврде да је била природна смрт. Вегара је нагласио да је "Силос" био пројекат који је планирала "Алијина држава" и прије рата као и остале логоре, те да се све учинило да се истина о њима не сазна јер истина о логорима мијења карактер рата у БиХ. Он је рекао да се систематски скривају српска стратишта, да су "Казани" забетонирани, жртве се умањују, а број несталих Срба у Сарајеву ни приближно се не зна. Професор Душан Шеховац рекао је да је, према попису становништва из 1991. године, у Хаџићима живјело 7.300 Срба док сада у том мјесту живи само пет бака и један дјед. "Српски народ је 99,9 одсто нестао са овог простора", рекао је Шеховац и нагласио да свима поставља питање којим именом се то назива? Он је навео да је "Силос" постојао 1.356 дана, а да је покојни логораш Славко Јовичић утврдио 156 метода мучења логораша. "Трпили су психичко и физичко малтретирање и тукао их је ко год је стигао, били присиљавани на принудни рад и сваки дан изложени смрти. Посебно су екстремно изгладњивани", навео је Шеховац. Он је рекао да Бошњаци и сада када Срба више готово и нема у Сарајеву чине све да затру трагове постојања оних без којих тај град и не би био град него средњовјековна касаба. Милан Чучковић, предсједник Удружења "Србски светионик", које је организовало помен у Београду, поручио је да је ономе ко не види нит између логора у Добоју, Јасеновца и "Силоса" "промаја у глави" и указао да српски народ мора учинити све да промијени свој приступ култури сјећања. Најављено је да ће комеморација жртвама "Силоса" бити уприличена 31. јануара у Лас Вегасу у Сједињеним Државама. У "Силосу", који је био један од 126 логора на подручју ратног Сарајева било је заробљено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. Овај злогласни казамат отворен је 11. маја 1992. године, а затворен 27. јануара 1996. године, пунa два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Најмлађи логораш био је четрнаестогодишњак Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац /85/, који је и преминуо у "Силосу". Шесторица припадника такозване Армије БиХ осуђена су пред Судом БиХ на укупно 42 године затвора за злочине над цивилима у логору "Силос". Бивши командант 9. брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора, а некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" Бећир Хујић на по осам година. Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић осуђен је на шест година, а некадашњи управник "Силоса" Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер на по пет година затвора.