БРАНКО МИЉКОВИЋ - ТРАГИЧНИ ЛИРИК

БИЈЕЉИНА, 28. ЈАНУАРА /СРНА/ - Српски пјесник Бранко Миљковић /1934-1961/, трагични лиричар снажног интелектуалног погледа на свијет, рођен је 29. јануара 1934. године.

Миљковић је био опсједнут драмом постојања и њеним филозофским аспектом. Он је почео да пише као средњошколац и већ је 1957. године објавио прву збирку пјесама "Узалуд је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике. Најпознатија Миљковићева дјела су збирке пјесама: "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме" и "Смрћу против смрти". Рођени Нишлија био је један од најпознатијих српских и југословенских пјесника друге половине 20. вијека, а уз то есејиста и преводилац. Миљковић припада другој послијератној генерацији пјесника, који су кренули путем модерне поезије. У пјесничку орбиту он је ушао објављивањем петнаест пјесама у часопису "Дело" 1955. године, који је предводио струју авангардних српских пјесника у ондашњем књижевном животу. Миљковићева прва пјесничка књига "Узалуд је будим" дочекана је афирмативним критикама и била књижевно освјежење. Миљковић је био неосимболиста који је, према сопственом признању, покушавао да измири симболистичку и надреалистичку поетику. Са Блажом Шћепановићем 1959. године Миљковић је објавио књигу родољубиве поезије "Смрћу против смрти", а 1960. самостално двије збирке пјесама "Порекло наде" и "Ватра и ништа". Исте године Миљковић се настањује у Загребу и ради као уредник на радију. Стицај многих околности учинио је да Бранко Миљковић доживи дубоко разочарење. Његова "Песма за мој 27. рођендан" плод је таквог расположења: "Време је да цвет проговори, а уста занеме/Ко лоше живи зар може јасно запевати!". А онда сe дописом од 27. јануара 1961. године који је упутио листу "Дуга", одриче своје поезије и жали што не може вратити Октобарску награду Београда, чији је био најмлађи добитник за књигу "Ватра и ништа". У ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године нађен је објешен у шуми на загребачкој периферији. Истрага је закључила да је ријеч о самоубиству.