ТАНАСИЋ: КРАЂОМ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ И БАШТИНЕ БОШЊАЦИ СЕ НЕ МОГУ УТЕМЕЉИТИ КАО НАРОД

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Угледни српски лингвиста Срето Танасић изјавио је да Бошњаци у БиХ покушавају да се отимањем језика, историје и културне баштине Срба "утемеље као народ", али се то не може остварити јер жеље морају бити засноване на чињеницама да би могле постати стварност.

Танасић је навео да Бошњаци посежу за писаним споменицима српске средњовјековне Босне, каква је и Повеља Кулина бана, те покрећу иницијативу да се она из Русије врати у БиХ. Он је за Срну нагласио да све историјске и научне чињенице потврђују да Повеља Кулина бана припада српском народу, српској баштини, српској култури и идентитету, те да ју је просто немогуће кривотворити и отети, али да је, са друге стране, потребно сваки пут када се покрене питање њене припадности, указати на покушај фалсификовања. Танасић је указао да се Срби, као и многи други народи вишевјековног трајања, суочавају са ситуацијом да су њихова историјска и културна добра отуђена на разне начине и да се налазе свуда по свијету, али да их то не чини мање српским. "Српски споменици, где год да се налазе и даље су споменици оних који су их створили, а сама Кулинова повеља је споменик српске писмености, историје и дипломатије. Уопште није упитно да ли је то српски споменик или је нечији други па, ето, рецимо и такве Босне коју данашњи муслимани у Сарајеву желе да стварају", рекао је Танасић. Он је истакао да се данашња БиХ не може доводити у везу са средњовјековном Босном, која је била српска држава по народу који је тамо живио, језику, писму, дипломатији, као и култури уопште. "То нисмо ми данас утврдили бранећи се од ових покушаја, то је историја непобитно доказала. Жеље морају бити утемељене на чињеницама да би могле постати стварност или закон", поручио је Танасић. Он је указао да је, од када је Повеља откривена, јасно да је то српски писани споменик, односно најстарији сачувани писани споменик на српском народном језику тог времена настао на српској земљи, како Босну нешто прије настанка овог документа назива византијски цар Константин Порфирогенит. "Само годину дана пре настанка Кулинове повеље римски папа пише да је Босна српско краљевство. Ни тада римске папе нису биле нешто наклоњене Србима да би они нешто кривотворили у корист Срба. Мало касније и нови босански бан Нинослав своје поданике назива Србима", напоменуо је Танасић. Када је ријеч о језику којим је Повеља писана, Танасић је указао да нема никаквих разлика између језика ове повеље и других писаних споменика из тог периода које су настале у српским сусједним земљама. "Прва, односно оснивачка повеља монаха Симеона, који је прије монашења био велики жупан Стефан Немања, коју је написао у манастиру Хиландару десетак година после настанка Кулинове повеље, у погледу језика сасвим је идентична Кулиновој", рекао је он. Према његовим ријечима, није случајно што велики филолог Ватрослав Јагић у својој "Историји словенске филологије" из 1910. године каже да је "Листина Кулина бана" из 1189. године и најстарије што је писано ћирилицом, а на српском језику, а да је један од оснивача славистике Јозеф Шафарик штампа 1851. године као "српски споменик". "Посебно бих скренуо пажњу на бечког филолога Франца Миклошића, који се назива патријархом славистике који је 1858. године ову повељу штампао у својој збирци српских споменика. Књига је названа `Монумента Сербика`. Није безначајно споменути да је он одбио да напише рецензију граматике коју су аустријске окупационе власти са Бењамином Калајем на челу наручиле за БиХ и дали јој наслов Граматика `босанског језика`", рекао је Танасић. Он је истакао да се увијек мора инсистирати на заштити српског писаног насљеђа од покушаја кривотворења и фалсификата, те подсјетио да се то изричито наводи у Закону о језику Републике Српске и Закону о српском језику и писму Србије из 2021. године. "Тако да је то обавеза и једне и друге наше државе, наше науке, а и Декларација о заштити српског народа и његовог идентитета, такође, то подвлачи", указао је Танасић. Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић покренуо је иницијативу којом тражи од Русије да БиХ врати Повељу Кулина бана, уз образложење да је она "темељни документ босанске државности и дио неотуђивог културног насљеђа БиХ".