НА ПОНОВЉЕНИМ ИЗБОРИМА ОДГОВОРИТИ СЛОГОМ И НАСТАВИТИ ДРЖАВОТВОРНУ ПОЛИТИКУ

БЕОГРАД, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Понављањем пријевремених предсједничких избора у Републици Српској покушава се изазвати институционална криза, али се томе треба одговорити слогом како би се наставила њена државотворна политика, истакнуто је данас на трибини о предстојећим изборима, одржаној у Београду.

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш сматра да је свима јасно да понављање избора на 136 бирачких мјеста представља још један у низу покушаја да се направи институционална криза у Републици Српској како би се одржала до октобарских избора. Када се томе дода расписивање спорних избора, монтажа процеса и суђење изабраном предсједнику Републике Српске, скандалозне пресуде нелегалног Суда БиХ и крњег Уставног Суда БиХ, наметања лажног Кристијана Шмита, Врањеш је оцијенио да је успостављен политички фронт против Републике Српске. Он је додао да и понављање избора у недјељу, 8. фебруара, треба посматрати као дио јединственог политичког фронта против Републике Српске који траје више година, али је нагласио да ипак неће успјети да створи тежу кризу захваљујући добрим резултатима скорашњих дипломатских активности руководства Српске. "Република Српска и предсједник Додик задали су тежак ударац овом политичком фронту који ће у недјељу добити снажан шамар новом побједом СНСД-а, а завршни ударац ће бити у октобру када ће овај `удружени подухват` бити коначно поражен", оцијенио је Врањеш. Професор Предраг Ћеранић указао је на важност предстојећих избора по наставак државотворне политике Републике Српске. Он сматра да кандидат СНСД-а Синиша Каран треба да поентира да би Република Српска поентирала у политикама које води њено руководство јер би у супротном дошло до реализације плана такозване међународне заједнице на стварању пометње и продубљивања кризе. Професор емеритус Ненад Кецмановић указао је да политички контекст у коме су ванредни предсједнички избори у Републици Српској заказни годину дана прије редовних изазива сумњу да су "фер и поштени" те да такве аномалије збуњују народ. Овом приликом је напоменуо и да Додика у свим његовим бројним међународним сусретима у посљедње вријеме и даље третирају као предсједника Републике Српске. Политиколог Александар Павић рекао је да у недјељу нису обични избори, већ кампања за дестабилизацију Републике Српске, која је најновије поприште велике геополитичке борбе за будућност Европе и свијета. Он сматра да ће гласање на тим поновљеним изборима представљати својеврсно геополитичко опредељење ком се земаљском царству привољети Бриселу или Москви, Вашингтону са Кином у позадини. Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да се поставља питање да ли су ванредни избори, поновно пребројавање гласова и понављање гласања на више изборних мјеста само још једна ујдурма Кристијана Шмита, политичког Сарајева и дијела такозване међународне заједнице. Он је додао да им је можда било мало повлачење Милорада Додика са позиције предсједника Српске, па сада још оштрије дјелују у жељи да је што прије сруше и реализују унитаристички пројекат БиХ. Дипломата Дарко Tанасковић сматра да је Републику Српску немогуће срушити извана, ако је сами грађани не доведу у ситуацију да се може срушити. Примијетио је и да се код федералних медија, уочи понављања избора у Српској, може уочити висок степен нервозе због, прије свега, спољнополитичке активности Милорада Додика. Историчар Александар Раковић рекао је да је посјета Додика и других званичника Вашингтону велики корак за Републику Српску, јер "није мала ствар бити скинут са њихових најригорознијих санкција и одмах потом бити позван у Вашингтон". Трибина "Поновљени предсједнички избори у Републици Српској: декрет или демократија" одржана је у Прес-центру УНС-а у Београду. На трибини, који су организовали портали "Све о Српској" и "факти" уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, обратили су се и политиколог Душан Пророковић, политички аналитичар Небојша Малић и професор геополитике Срђан Перишић.