ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "БОЖАНСКО НАДАХНУЋЕ - МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ"

ДОБОЈ, 9.ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Добоју је данас отворена изложба "Божанско надахнуће – Мирослављево јеванђеље" на којој су изложена фототипска издања Мирослављевог јеванђеља из 12. вијека и Српског псалтра из 14. вијека.

Приређивач изложбе Вељко Топаловић рекао је новинарима да ће добојска публика до петка, 13. фебруара, бити у прилици да види факсимиле два најраскошнија српска средњовјековна рукописа. Ради се о Мирослављевом јеванђељу из 12. вијека, за које каже да је јединствено по дубини симболике својих ликовних украса јер ништа слично не постоји у средњовјековној Европи. Приказан је и Српски псалтир из 14. вијека, који има 159 минијатура осликаних на златним површинама. "У то доба, доба кнеза Лазара, најраскошнији европски рукописи имали су по две до три минијатуре у злату, а овај наш вишеструко више и то је био однос снага тог времена", рекао је Топаловић. Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић рекао је да изложба представља обавезу за ученике да се упознају са садржајем и историјатом јер, поред тога што је Мирослављево јеванђеље богослужбена књига, има и умјетничку вриједност. Изложба је постављена у Умјетничкој галерији добојског Центра за културу и образовање гдје ће кустоси из Београда од 9.00 до 17.00 часова тумачити најзначајније податке и догађаје везане за настанак и историјат Мирослављевог јеванђеља и самог факсимила. Директор Центра за културу и образовање Вукосава Софренић истакла је да су већ уговорене посјете за око 1.400 ученика са подручја града, те појаснила да изложбу прати и 12 паноа на којима су представљени најзначајнији историјски тренуци које прати Мирослављево јеванђеље. Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилични рукопис, који се сматра најзначајнијим српским покретним културним добром. Ради се о јеванђелистару, главној богослужбеној књизи која симболизује самог Христа, у којем се налазе текстови све четворице јеванђелиста чија су поглавља распоређена према дневним читањима у току црквене године. Због љепоте ликовних украса Унеско га је 2005. године уврстио међу 120 највреднијих докумената цјелокупног човјечанства.