И У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ БИЋЕ ОБИЉЕЖЕНА ДВА ВИЈЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

И данас, каже Мицић, као и у оно вријеме, српски народ живи у различитим државама, у различитим границама на широком простору Балкана и Подунавља, па је обавеза Матице српске да у таквим условима његује српску културу на том простору

Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 14. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Матица српска, која је темељ очувања српског језика, културног идентитета и националног памћења, ове године обиљежиће два вијека постојања низом свечаности и програма у Србији и Републици Српској, изјавио је у интервјуу за Срну генерални секретар Матице српске Милан Мицић. Мицић је истакао да је Матица српска понос српског народа кроз чије се дјеловање може видјети српска култура, која је истовремено и национална, и словенска, и европска. "Матица српска је кућа српске културе, отворена српска кућа која припада српском народу", рекао је Мицић. Он је напоменуо да је Матица српска најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа. ЦИЉЕВИ ОСНИВАЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ ВАЖЕ И ДАНАС Мицић је навео да је Матицу српску основало шест српских трговаца и један правник 16. фебруара 1826. године у Пешти, у вријеме након Наполеонових ратова, када се тек градила српска државност у Србији и Црној Гори, а српски народ већином живио у Османском царству и Хабзбуршкој монархији. Он је указао да су ти људи имали визију да се у једној држави која је по својој природи и карактеру била католичка и германизаторска, у том мозаику вјера, народа, језика и култура, један народ као што је српски може очувати само кроз такву институцију која ће његовати српски језик, име и презиме, историјско и културно памћење, идентитет и све оно што народ чини народом. Матица српска је, каже Мицић, настала на двије велике европске идеје 18. и 19. вијека - просвјетитељства и романтизма, што значи да само знање, образовање, наука и просвијећеност, уз посвећеност народу, значе напредак, на чему је управо Матица српска радила пуних 200 година. Мицић је истакао да ти циљеви Матице српске који су постављени 1826. године на очувању српског идентитета и културе важе и данас. И данас, каже Мицић, као и у оно вријеме, српски народ живи у различитим државама, у различитим границама на широком простору Балкана и Подунавља, па је обавеза Матице српске да у таквим условима његује српску културу на том простору. "Управо Матица српска то и чини на неких око 50 тачака различитог географског простора, где Срби живе и негују српску културу и бави се свим питањима која су се јавила пред српским народом кроз 20. век, па и у 21. веку", рекао је Мицић, те напоменуо да се одговори могу наћи када се сагледају два вијека постојања ове институције. САРАДЊА СА РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ ДВОСМЈЕРНА Када је ријеч о сарадњи са Републиком Српском, Мицић је навео да постоји Друштво чланова Матице српске у Бањалуци, те најавио да Матица планира више догађаја поводом обиљежавања своје двјестогодишњице и у Српској. Мицић је напоменуо да Матица српска има потписане протоколе и развијену сарадњу са појединим општинама у Републици Српској, као што је свих шест херцеговачких општина, а ту је и одлична сарадња са градом Теслић, те општинама Лопаре, Угљевик и Соколац. "Почињемо да развијамо сарадњу са општином Брод, планирамо успостављање протокола сарадње са Палама и целим Источним Сарајевом. Такође, имамо сарадњу и са српским удружењима која постоје у Брчком, као и са Гламочом и српским живљем у ФБиХ", рекао је Мицић. Према његовим ријечима, Матица дјелује кроз своје различите програме свуда тамо гдје постоји интересовање за сарадњу. "Али, и људи из Републике Српске долазе у Матицу српску, приказују оно што имају на пољу културе. Тако да све што се у тим општинама деси, а што је квалитетно и национално значајно, приказујемо у Матици српској", истакао је Мицић. Он каже да је ријеч о двосмјерној сарадњи, јер није само Матица српска присутна у Републици Српској, већ се и све тековине и културно насљеђе српског народа из Српске представљају у овој институцији. ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДВА ВИЈЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ ИНТЕНЗИВНО ТОКОМ ЦИЈЕЛЕ ГОДИНЕ Што се тиче обиљежавања 200 година Матице српске, Мицић је рекао да ће у Србији у самој Матици бити интензивне активности током цијеле године, па ће тако већ 24. фебруара бити одржана свечана сједница Матице српске, а у мају окупљање свих словенских матица. У новембру ће бити велики научни скуп мултидисциплинарног карактера гдје се очекују научници из великог броја европских држава, а Матица припрема и значајне књиге као што је о историји Карловачке митрополије или књига Јелене Веселинов о задужбинарима и задужбини Матице српске. Такође, припремају се и изложбе и зборници радова. "Све ће то бити укључено у обележавање и на територији Републике Српске и на свим оним тачкама где се јави потреба и где нас позову", рекао је Мицић. Он је навео да је у Матицу стигао недавно позив Средње школе из Модриче, гдје ће 20. фебруара бити одржан јавни час посвећен Матици српској, а Матица ће послати један кратки филм. "Осим ових општина и градова са којима смо остварили сарадњу, одазиваћемо се на сва места на којим постоји потреба да се обележи 200 година Матице српске, јер Матица српска је кућа српске културе, она је отворена српска кућа и припада српском народу", нагласио је Мицић у интервјуу Срни. Он је рекао да ће јубилеј Матице бити обиљежен и радионицама за дјецу школског узраста. Мицић је напоменуо да ће у Новом Саду у понедјељак, 16. фебруара, бити одржана свечана академија поводом два вијека Матице српске, на којој ће се обратити, како се очекује, предсједник Србије Александар Вучић и Његова светост патријарх српски Порфирије, као и предсједник Матице Драган Станић. Планиран је програм чији је организатор Лука Кецман из Бањалуке током којег ће бити приказано све што је прошлост и данашњост, те значај, каратер и циљеви Матице српске. Матица српска је основана 1826. године у Пешти, у вријеме ослобађања Србије од вишевјековне турске власти и јачања свијести о потреби да се српски народ у пуној мјери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Њени оснивачи, млади докторанд Јован Хаџић и богати пословни људи Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић, као и први приложници, живјели су од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Добротвори и чланови Матице српске били су владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар Други Петровић Његош, чланови краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни и свјетски познати научници попут Михајла Пупина.