ВИДОВИЋ: СРЕTЕЊЕ - СИМБОЛ СРПСКЕ ИСTРАЈНОСTИ И СНАГЕ

ШАМАЦ, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Сретење је празник наде и одговорности, симбол српске истрајности и снаге, те подсјетник да су вјера, јединство и слобода највеће вриједности српског народа, рекла је Срни предсједник Клуба историчара "Посавина" из Шамца Маја Видовић.

Она је нагласила да Сретење заузима посебно мјесто у духовној и националној историји српског народа и да у себи сједињује два дубока значења – хришћанско и државотворно, небеско и земаљско. "Управо у тој симболици сусрета Бога и човјека, прошлости и будућности, страдања и слободе лежи његова трајна снага", рекла је Видовићева. Према њеним ријечима, у духовном смислу, Сретење је празник препознавања истине и наде. "Због те симболике празника, Срби су се одлучили да подигну устанак против дахијског јарма борећи се за истину и правду, а потом и ослобођење од вишевјековног робовања под османском влашћу", рекла је Видовићева. Приликом подизања Првог српског устанка 1804. године, каже Видовићева, слобода је схваћена као светиња, а борба као морална обавеза. Она је напоменула да је Сретење добило нови државотворни печат 1835. године доношењем Сретењског устава. "Тај устав, један од најмодернијих у тадашњој Европи, прокламовао је грађанска права, подјелу власти и укидање феудалних односа. Иако кратког вијека, он је посвједочио зрелост српске политичке мисли и тежњу ка уређеној, правној држави", навела је Видовићева. Она је истакла да празник Сретење превазилази географске границе и постаје духовна вертикала српског идентитета и заједничког духа. "Срби се и данас, као и тада, боре за исте идеале - чување националног идентитета, својих државотворних граница, вјеру, част, слободу и правду", додала је Видовићева. Она је указала да Сретење није само датум, већ и завјет да се слобода чува, правда брани, а држава гради на темељима жртве и вјере. "Слобода се не добија на дар, већ се заслужује истрајношћу", додала је Видовићева.