ЏЕРОНИМО - ПОСЉЕДЊИ ВОЂА ИНДИЈАНАЦА

БИЈЕЉИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Апачки поглавица Џеронимо /1829-1909/, познат као Гојале /Онај Који Зијева/, који се 30 година борио против америчке и мексичке окупације, умро је 17. фебруара 1909. године.

Кад је мексичка власт понудила новац за скалпове Апача, Џеронимо је отпочео сурове нападе одмазде. Иако је ухапшен 1886. године и смјештен у резерват, поглавица је доживио 80 година. Он је као вођа апачког племена Чирикахуа предводио неколико индијанских устанака у покушају да се одупре геноциду владе САД над Индијанцима и њеној одлуци да преживјеле старосједиоце пресели и затвори у резерват у Аризони. Џеронимо је одгајан по племенским обичајима, имао је много жена и најмање шесторо дјеце. Његову прву жену убили су Мексиканци нападом на логор док су мушкарци трговали у граду. Осим жене и троје дјеце, убили су и Џеронимову мајку. Џеронимова мржња била је неописива, а поглавица Мангас Колорадос послао га је да доведе поглавицу под именом Кочиз и његове ратнике који су требали да помогну у освети. Он је добио име Џеронимо јер је извршио покољ над Мексиканцима на празник Светог Јеронима, а о њему је кружио мит да га меци не могу убити. Од 1858. до 1886. године Џеронимо се борио против Мексиканаца и Американаца. Према његовим ријечима, никад није био поглавица, већ војни вођа. Џеронимо је у посљедњој фази живота прешао у хришћанство, али су га због коцкања избацили из Цркве. Он је јахао на паради када је Теодор Рузвелт инаугурисан за предсједника САД. Џеронимо је преживљавао, продајући разгледнице и сличне ствари. Џеронимо је умро од упале плућа у Форт Силу.