ЋЕВРИЗ НИШИЋ: САВРЕМЕНИ ГОВОР ИЗМЕЂУ АУТЕНТИЧНОСТИ И ПОМОДАРСТВА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Универзитетски професор Вера Ћевриз Нишић изјавила је Срни да језик треба да буде средство комуникације, а не показивање тренда, јер његова снага лежи у томе да буде јасан, аутентичан и доступан свима, те упозорила да штетан утицај на савремени српски има помодарство.

Ћевриз Нишић је, поводом Међународног дана матерњег језика, напоменула да српска култура и језик имају дубоке коријене и богату традицију која се развијала кроз вијекове, као и да српски језик има посебан значај у свеколиком културном развоју. Она је указала да се у модерном друштву језик непрестано мијења и да је то природни процес који одражава друштвене, културне и технолошке промјене. "Штетан утицај на савремени српски језик има и такозвано помодарство. Овај феномен огледа се у употреби ријечи, израза или стилова говора због тренда или друштвеног утицаја, а не због потребе за прецизном комуникацијом или очувањем језичке норме", појаснила је Ћевриз Нишић. Према њеним ријечима, помодарство негативно утиче на савремени говор, стварајући обрасце који ремете његову природну чистоту и богатство израза. "Оно показује колико језик може да буде подложан друштвеним трендовима, али и колико је важно његовати аутентичан и прецизан израз", истакла је Ћевриз Нишић, која је професор на Катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево. Она је рекла да језик трпи штету због помодарства које води претјераном кориштењу страних ријечи /посебно из енглеског/, затим у кориштењу клишеизираних израза из језика медија и политичког жаргона. "У савременом друштву, помодарство у језику долази под утицајем медија и глобалних трендова. Млађе генерације нарочито, под утицајем интернет културе, усвајају стране ријечи и изразе како би показале да су у току са трендовима или да би се идентификовале са одређеним друштвеним кругом", нагласила је Ћевриз Нишић. Тако се, указала је она, често срећу изрази попут "хејтер/хејтовати", "фидбек", "флексовати", "троловати", "скроловати", који потискују домаће ријечи, а њихова претјерана употреба доводи до смањења креативности и разноликости у говору. "Овакво усвајање неријетко прелази границу функционалне комуникације и постаје симбол друштвеног статуса. Зато је важно учити младе да разумију разлику између трендова и језичких норми, подстичући критичко размишљање о ријечима које користе", нагласила је Ћевриз Нишић. Она је напоменула да употреба туђица може бити прихватљива када доносе ново значење, али да је важно не заборавити богатство и љепоту матерњег језика. "Језик треба да буде средство комуникације, а не показивање тренда – јер права снага језика лежи у томе да буде јасан, аутентичан и доступан свима", истакла је Ћевриз Нишић. Она је указала да помодарство у језику није ограничено на младе, иако они најчешће усвајају нове трендове и туђице, већ је присутно и у стручним круговима, јавним говорима и телевизијским емисијама. "Умјесто да сами свјесно бирају ријечи које им најјасније изражавају мисли, српски говорници често преузимају језичке обрасце да би се уклопили или задивили друге, неријетко користећи туђице, а да немају ни најблажу представу о њиховом истинском значењу", констатовала је Ћевриз Нишић. Ову појаву, указала је она, најбоље је описао српски писац Милован Данојлић ријечима: "Говор је леп кад може и треба да буде леп; кад мора, он је ругобан; а функционалан је у сваком случају". Међународни дан матерњег језика се обиљежава сваке године 21. фебруара широм свијета. Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика и мултилингвизма. Унеско је успоставио овај дан 1999. и обиљежава се од 2000. године.