БЕЗ ВЕЛИКОГ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

ФОЧА, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Градња Хидроелектране "Бук Бијела" не би имала великог утицаја на животну средину, подручје које би било потопљено је под шумом, а претварање ријеке у језеро смањило би број пастрмке, речено је у Фочи на јавној расправи о нацрту студије утицаја градње ове ХЕ на животну средину.

На јавној расправи окупио се велики број грађана, еколошких активиста, представника локалне управе и јавних предузећа и установа, те је овом приликом указано да је ово поновљени поступак, јер је претходна еколошка дозвола за прву од планиране три електране Хидроенергетског система "Горња Дрина" истекла у децембру 2024. године. Градњом ХЕ "Бук Бијела", на почетном току Дрине формирало би се акумулационо језеро дужине 11,5 километара, а приобално подручје које би било потопљено углавном је под шумама. Од грађевинских објеката, под водом би се нашла три рафтинг кампа, која би морала да буду измјештена. Студија каже да климатски утицаји нису велики. Претварање ријеке у језеро највише би утицало на живот риба, па би се смањио број пастрмских врста, а порастао број шаранских. У ту сврху предвиђена је изградња мрестилишта за пастрмку и младицу на ушћу Бјелаве у Дрину. Члан стручног тима, који је радио нацрт студије, професор ПМФ-а из Подгорице Данило Мрдак каже да, имајући у виду величину и намјену објекта, утицај није толико велики колико су очекивали у старту. "Највише ће бити погођене рибе и водени бескичмењаци, али постоје објекти који треба да се изграде ради умањења тих негативних утицаја. Наравно, не постоји ниједна мјера која може у потпуности да поништи негативни утицај, али може да умањи", рекао је Мрдак. На питање еколога о кумулативном утицају три електране у систему "Горња Дрина", Мрдак је одговорио да се систем неће направити у исто вријеме, већ у најбољем случају у периоду од 25 до 30 година. Драгана Дракул из фочанског еколошког удружења "Бјелава" рекла је да у овом документу није посвећено довољно пажње утицају све три планиране хидроелектране у систему "Горња Дрина" на здравље становништва, имајући у виду да је у Фочи влажност ваздуха велика и да су честа обољења дисајних путева управо због влаге. Република Српска и Србија почелe су припремнe радове на градњи ХЕ "Бук Бијела" 2021. године. Камен темељац за изградњу положен је 17. маја 2021. године, заједно је финансирају електропривреде Српске и Србије, а пројекат је вриједан 250 милиона евра. Члан Управног одбора ХЕС "Горња Дрина" Горан Нинковић рекао је да ће "Бук Бијела" имати снагу 118 мегавата, а да ће се низводно градити још двије електране "Фоча" и "Паунци". Директор за инвестиције "Електропривреде Србије" Душан Ракић указао је да расте потрошња струје и да је Србија посвећена изградњи нових енергетских капацитета, те да је пројекат "Бук Бијела" потпуно спреман. "Мислим да у региону не постоји овакав пројекат. Нико не може сам да реализује велике пројекте. Овакви пројекти најбоље повезују регионе. Задовољство је радити са колегама из Републике Српске и очекујемо добре информације врло брзо", рекао је Ракић. Јелена Иванић из Центра за животну средину навела је да је, осим три електране на Дрини, планирана и електрана Комарница у Црној Гори, те више малих електрана на притокама Дрине на подручју општине Фоча, од којих се већ три граде на ријеци Бистрици. Она је позвала израђиваче судије да узму у обзир све аспекте јер ће, уколико дође до изградње тих објеката, Дрина бити језеро, а не ријека. Помоћник министра за енергетику Републике Српске Милан Баштинац истакао је да је ово корак даље ка добијању коначне еколошке дозволе за ХЕ "Бук Бијела". "Након тога, пројекат може да иде даље у смислу грађевинских радова. `Бук Бијела` ће постати пројекат који је на видику да се веома брзо реализује", рекао је Баштинац. Он је нагласио да Република Српска има све ингеренције за реализацију овог пројекта и веома је близу тога, а проблеми који су продуковани су плод политичких покушаја да се спријечи овако значајан пројекат за Фочу, Републику Српску и БиХ. Начелник општине Фоча Милан Вукадиновић рекао је да је ХЕ "Бук Бијела" стратешки пројекат за ову општину, те да је студија показала да је минималан негативни утицај на животну средину. Указао је да би било запослено око 1.000 радника на пројекту градње, те да би се више од милион и по КМ сваке године сливало у буџет општине. Указао је и на остале позитивне ефекте за Фочу као што је стотињак нових радних мјеста на електрани, изградња обалоутврда Дрине и Ћехотине, двосмјерно напајање струјом.