ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ДИСЛОКАЦИЈЕ ФАБРИКЕ, УСПЈЕХ УЗ ТРУД, СЛОГУ И ПЛАНСКИ РАД

БИЈЕЉИНА, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Компанија намјенске индустрије "Орао" обиљежиће сутра 30 година од егзодуса Срба из Сарајева и дислокације предузећа из сарајевског насеља Рајловац у Бијељину када су запослени за три мјесеца надљудским напорима успјели да све производне капацитете превезу у Семберију.

Извршни директор за квалитет и лабораторије Слободан Четић истакао је да од управе, на челу са Миланом Прицом, до радника који је изнио посљедњи товар робе при дислокацији, свима треба одати признање. "Хиљаде камиона опреме, стотине камиона који су превозили раднике, породице погинулих и њихове животе у нову средину, све је то потресно и тешко, али вриједно сјећања", рекао је Четић. Присјећајући се најтежег периода у њиховој професионалној каријери, Четић је навео да дислокацију памти као изузетно тежак рад, али и невјероватну вољу и снагу, саопштено је из "Орла". "Ми смо 1995. године функционисали као Војна пошта Војске Републике Српске, били смо од стратешког значаја за Републику Српску, а почетком децембра стиже наређење од Министарства одбране и Главног штаба - дислокација у Бијељину", навео је Четић. Каже, требало је фирму која је стварана 47 година за три мјесеца пренијети до посљедњег дјелића. "Постојале су неке процјене како би се то могло урадити за пар година, али ми смо успјели за само три мјесеца. Сматрам да то довољно говори о вољи и снази наших људи", рекао је Четић. Он је истакао да су постојали огромна слога и тимски рад, упркос тешким временским условима и ниској температури ваздуха која се спуштала до минус 10 степени Целзијусових. Предсједник Борачке организације "Орао" Томислав Паунић подсјетио је да су током Одбрамбено-отаџбинског рата погинула 23 борца из овог предузећа, а да је 75 рањено. "Све вријеме смо држали линију, нигдје нисмо попустили, а истовремено смо успјели да одржавамо процес рада. Када је дошла наредба за дислокацију, оставили смо оружје и прионули на наизглед немогућ посао за тако кратак период. Међутим, радило се из срца и зато смо успјели", оцијенио је Паунић. Он каже да та генерација стари и да за неколико година неће више бити тадашњих бораца и да је зато важно да остане сјећање на подвиг који су сви заједно учинили, али и на жал за остављеним огњиштима. Предсједник Синдикалне организације "Орла" Драган Лонтош навео је да компанија има више од стотину пензионера који су били учесници егзодуса и дислокације 1995. године. Каже да су емоције тог времена тешке, да су то били дани невјерице, да људи остављају оно што су јуначки крвљу бранили. "Започели смо нови живот у Бијељини, многима су се дјеца овдје родила, али емоције према родном крају остају. Сву ту жртву поднијели смо првенствено ради `Орла`, а онда и ради млађих генерација које ће нас замијенити и које ће убудуће градити компанију", закључио је Лонтош. У Бијељини ће сутра у кругу компаније "Орао" бити организовано обиљежавање 30 година од егзодуса Срба из Сарајева и дислокације производних капацитета из Рајловца.