УСТАВ СРПСКЕ - ЗАВРШНИ ЧИН ОСНИВАЊА ДРЖАВЕ СРПСКОГ НАРОДА У БиХ

ТРЕБИЊЕ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Некадашњи посланик Народне скупштине Републике Српске Божидар Вучуревић изјавио је Срни да је доношење првог Устава Српске прије 34 године представљао завршни чин оснивања државе српског народа у БиХ и оцијенио да садашње руководство Српске државне послове води храбро и мудро.

Вучуревић је рекао да је формирање Републике Српске било уставно и законито. Он је подсјетио да су Срби, након неуспјеха мировне конференције лорда Питера Карингтона и признавања држава другим народима бивших југословенских република, тражили рјешење на законит и неоспорив начин. "Нас 13 смо цијели дан, 13. октобра 1991. године, засиједали и сачињавали државотворни план. Донијели смо одлуку да позовемо наше посланике да изађу из сарајевске заједничке скупштине јер су тамо стално били прегласавани", рекао је Вучуревић. Вучуревић је истакао да су посланици 14. октобра изашли на Пале, гдје им је предочен план поступања, како не би били направљени незаконити потези. Према његовим ријечима, 24. октобра 1991. године основана је Скупштина српског народа БиХ, 9. и 10. новембра одржан је плебисцит, а 28. фебруара 1992. године донесен је први Устав Републике Српске, што је касније верификовано Дејтонским мировним споразумом. "За нас је то била велика ствар јер смо уставно и законито добили Републику Српску која је државотворна и законита", нагласио је Вучуревић. Он сматра да данашње руководство Републике Српске државне послове води храбро и мудро, те оцијенио да би, у супротном, Српска била развлашћена. "То константно покушавају наши противници, али и неки наши људи који сједе у Народној скупштини", рекао је Вучуревић који је био посланик другог и трећег сазива Народне скупштине. Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике. Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.