САРАЈЕВСКЕ ПРАВНО-ПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ ОКО СРПСКЕ ЗЕМЉЕ

САРАЈЕВО, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Српска имовина у сарајевским општинама у Федерацији БиХ /ФБиХ/ на мети је тамошњих власти које је настоје отети, уклапајући је у просторне планове за националне паркове, а примјер за то је и православно гробље Жуч које је најдевастираније у том ентитету.

Предсједник Удружења "Истина и правда" Душан Шеховац изјавио је Срни да власти у Сарајеву настоје да натјерају Србе да дигну руке од своје имовине и да је се одрекну. "Власти настоје да спријече Србе да уживају у својој имовини у Сарајеву. То се ради тако што се земљишта чији су власници Срби стављају у неке високе друштвене интересе, као на примјер националне паркове, зеленила, зоне рекреације... Имовина Срба ставља се у ту функцију и њима се онемогућава да том имовином располажу, да на њој нешто граде, да је продају", навео је Шеховац. Шеховац указује да се "сарајевске правно-политичке Олимпијске игре у којима су Срби дисквалификовани прије игара настављају годинама", а нарочито су изражене након потписивања Дејтонског споразума и њиховог егзодуса из овог града. "Крајњи резултат је да Срба нема у Сарајеву, а њихову имовину узимају, изузимају, заузимају, као `чувају за сљедеће генерације`, претварају у зелене лонгитудиналне трансвензале, локалитете за спорт и рекреацију. Велике површине српске земље нису ни сарајевске, јер Сарајево ту земљу није по праведној цијени купило нити намјерава купити у догледно вријеме. Српска земља није ни српска, јер је Срби не могу обрађивати, а ни продати", навео је Шеховац. И сам Илиџанац Шеховац истиче да су Срби са Илиџе, старосједиоци који су живјели на подручјима која су данас Водозаштитна зона или Национални парк "Врело Босне", неки милом, а неки силом, одвојени од своје земље још од 1945. године, јер је не могу ни користити нити продати и да већ четврта генарација чека правду. "Користе се све врсте појединачних и групних правно-политичких спортова да се отјерају Срби, да се створе терени, страни и неусловни, на које се не могу вратити. Смањили су цијену земље на минимим, обећавају да ће је откупити, али се не зна која генерација Срба ће то право остварити", истакао је Шеховац. Он каже да је најсвјежији примјер Концепт зелене лонгитудиналне трансверзале /зелени коридор/ након ЗЕТРЕ /Зелене трансферзале/ јер Сарајево воли зелено. "Имамо овај нови зелени коридор, који се протеже од српских простора Бријешћа, Сокоља, Забрђа, преко Мијатовића косе, Жучи, Граховишта, Хума и завршава на Бетанији", прецизира Шеховац. Шеховац наводи да овај план изричито предвиђа да је парк-шума Жуч простор намијењен за спорт и рекреацију, те да се њим изричито забрањује стамбено-индустријска изградња директно на заштићеним зеленим површинама. Он напомиње да су сви нивои власти од оних на заједничком нивоу до градских упознате са овим проблемом и да су сви обећали Србима са ових подручја да ће им помоћи да остваре своја људска и имовинска права, али се од тога даље није одмакло. Он је указао да је православно гробље Жуч најдевастираније у ФБиХ. "Православна гробља свједоче о вишевјековном присуству Срба на одређеном простору. Надгробни споменици са ћириличним натписима, именима и презименима, крстовима, као и датумима рођења и смрти, чине тих, али непорецив доказ историјске стварности једне заједнице", истакао је Шеховац. Шеховац је оцијенио да је гробље, у том смислу, архив народа, да оно говори гд‌је је неко живио, колико дуго је ту боравио и какав је идентитет његовао.