КАРАН: УСТАВ КОЈИ ТРАЈЕ - ДРЖАВНОСТ СЕ ПРОГЛАШАВА У ТРЕНУТКУ, А ПОТВРЂУЈЕ У КОНТИНУИТЕТУ

БАЊАЛУКА, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Синиша Каран изјавио је за Срну да је први Устав Републике Српске, који је усвојен прије 34 године, био темељни, конститутивни и државнички акт који је успоставио политички систем и институције Републике Српске.

"Била је то озбиљна и судбоносна државничка и правна одлука да се власт уреди, успоставе институције, дефинишу надлежности и да се политичка воља преточи у правни поредак", рекао је Каран за Срну поводом 34 године од доношења првог Устава Српске и истакао да је то био акт највише правне снаге који је обезбиједио опстанак српског народа са лијеве стране Дрине. Он је подсјетио да Дејтонским мировним споразумом Република Српска као уставни субјективитет није створена, како многи злонамјерно потенцирају, него је само потврђена, и то на међународном нивоу. Предсједник Каран је указао да Република Српска није настала у Дејтону, већ је у Дејтону међународно призната као један од два ентитета који чине БиХ. "Устав Републике Српске је прилагођен новој уставној архитектури сложене БиХ, али није укинут. Континуитет није прекинут. И управо у том континуитету је суштина", појаснио је Каран. Он је навео да је Устав Републике Српске прво функционисао као устав самосталне државноправне заједнице, а потом као устав ентитета унутар сложене државне заједнице. Предсједник Српске је истакао да мало који устав на европском простору има такав развојни пут и животни вијек од самосталног уставног акта до темеља једног међународног мировног споразума. "Када говоримо о Уставу Републике Српске, не говоримо само о прошлости, говоримо о правном темељу који и даље траје, о систему власти који и данас функционише и о институцијама које имају легитимитет и уставни капацитет да одлучују", нагласио је Каран. Али, додао је он, говорећи о Уставу Републике Српске, неопходно је говорити и о уставном уређењу дејтонске БиХ, која има свој компромисни и уговорени уставни идентитет. "Он није изграђен на већинском принципу, нити почива на централизованој власти. Уставни идентитет БиХ почива на паритету, консензусу, подјели надлежности, конститутивности народа, на равноправности ентитета и механизмима заштите ентитета и народа. То нису политичке формулације или произвољне могућности, већ изричите уставне категорије", рекао је Каран за Срну поводом 34 године од усвајања првог Устава Републике Српске. Он је истакао да Устав БиХ, као дио Дејтонског мировног споразума, јасно утврђује да институције на нивоу БиХ имају само оне надлежности које су им изричито дате, док све остало припада ентитетима. "То је основна уставна логика тог документа. То је баланс који је обезбиједио мир", навео је Каран. Он је навео да су механизми равнотеже паритет у институцијама, ентитетско гласање у Парламентарној скупштини БиХ, могућност заштите виталног интереса у Предсједништву, подјела надлежности и нагласио да БиХ без њих не би била оно што јесте по свом уставу. "Зато је важно поновити да Република Српска данас не захтијева ништа изван Устава БиХ. Не тражи више од онога што је потписано 1995. године. Тражи досљедну примјену и поштовање текста који никада није формално измијењен", истакао је предсједник Републике Српске. Он је рекао да дејтонска самосталност Републике Српске не значи одвајање, нити дестабилизацију. "Она значи функционисање у оквиру оригинерног Дејтонског споразума, поштовање Члана III Устава БиХ и да се надлежности не преносе без уставне ревизије и аутентичне, слободне воље ентитета. Значи да се консензус не замјењује прегласавањем и да се механизми заштите не третирају као препрека, већ као гаранција стабилности и модалитет опстанка", појаснио је Каран. Он је додао да је Устав Републике Српске из 1992. године поставио институционалну кичму једног политичког система, те да та кичма и данас постоји. "Народна скупштина, предсједник Републике, Влада, Уставни суд и друге институције Републике нису привремени органи, већ уставне институције са континуитетом од 9. јануара и 28. фебруара 1992. године", нагласио је Каран. Према његовим ријечима, 34 године од првог Устава Српске су идеална прилика на подсјећање да је Република Српска настала као уставно уређена заједница, а не као импровизација и производ исхитрених одлука, да је њена снага у институцијама, да њен легитимитет није предмет дневне политике, нити може бити предмет подривања, већ је њен легитимитет у уставном континуитету. "Ко жели стабилну БиХ, онда мора поштовати њен уставни идентитет, а тај идентитет подразумијева равноправност ентитета, конститутивност народа, подјелу надлежности, паритет, консензус и заштиту, да се не мијења равнотежа без договора и да се не гради паралелни политички устав мимо текста који је потписан", рекао је предсједник Српске. Он је навео да Устав Републике Српске траје више од три деценије, преживио је рат, мировни споразум, политичке кризе и бројне друге изазове и траје јер има легитимитет и институције и јер је израз уставотворне воље српског народа. "Државност се можда проглашава у тренутку, али се потврђује у континуитету. Устав Републике Српске од 28. фебруара 1992. године је доказ континуитета Републике Српске која остаје и опстаје захвљујући непоколебљивој вољи српског народа да сачува своју слободу и своју државност", закључио је Каран.