МИТРОВИЋ: УСТАВ СРПСКЕ - ТЕМЕЉ МЛАДЕ, НОВОСТВОРЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

БАЊАЛУКА, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Устав Републике Српске је израз воље и храбрости српског народа, као и темељ и снага у то вријеме младе, новостворене српске државе на овим просторима, изјавио је Срни професор права Љубинко Митровић.

Митровић је, поводом 34 године од доношења Устава Српске, напоменуо да је важећи Устав од доношења до данас мијењан 19 пута кроз 122 амандмана, да је писан у сасвим другачијем времену, због чега се појавило низ разлога зашто треба приступити доношењу новог. Према његовим ријечима, међу разлозима се истичу два - садржински и номотехнички, онај формалистичке природе. "Садржински разлог тиче се низа превазиђених уставних рјешења која се налазе у важећем уставу и уставноправних празнина које се јављају у свакодневној пракси. Једна од њих је и најновија ситуација у вези са престанком мандата предсједнику Републике Српске, као и потреба да се у Устав унесу савремена правна достигнућа попут четврте генерације људских права", навео је Митровић. Он је оцијенио да су бројне досадашње измјене Устава сасвим довољан разлог да се, без политиканства, острашћености, проблематизовања и оспоравања права Републике Српске да доноси свој Устав, уђе у поступак стварања новог највишег правног и политичког акта Републике Српске са изузетним правничким знањем које у Српској постоји. "У његовом тексту морају се наћи најфиније и најтананије људске вриједности, најважнији међународни стандарди, норме које неће вријеђати никог, норме које ће бити општеприхваћене. То мора бити савремен и европски правни акт са јасно и недвосмислено дефинисаним уставним нормама", поручио је Митровић. Он је истакао значај Устава као највишег правног и политичког акта. "Устав је и правно ограничење државне власти, односно јемство и утемељење слобода. Представља акт политичке воље водећих политичких снага којим се изражава консензус припадника одређене заједнице о кључним принципима на којима одређена заједница почива", додао је Митровић. Према његовим ријечима, Устав је у већој или мањој мјери и идеолошко-политички акт, односно, програмско-декларативни акт, али и акт којим се истичу основне вриједности и општи циљеви друштва, посебно обезбјеђење основних права и слобода грађана. Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике. Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.