МИХАИЛО ПУПИН - ФИЗИЧАР И ПРОНАЛАЗАЧ

БИЈЕЉИНА, 11. МАРТА /СРНА/ - Велики физичар и проналазач српског поријекла Михаило Пупин, чије је највеће откриће самоиндукциони /Пупинови/ калемови омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину, умро је 12. марта 1935. године.

Пупин, рођен 1854, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је из родног Идвора у Банату 1874. године у САД. У Њујорку је Пупин завршио Универзитет Колумбија на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама. Пупин је открио и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетне детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. Он је за научни рад 1920. године добио Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Од пашњака до научењака" и Пулицерову награду. Име великог српског научника носе лабораторије за физику Универзитета Колумбија. Краљевина Србија је 1912. године именовала Пупина за почасног конзула у САД. Ову дужност је обављао све до 1920. године и са те позиције много је допринио успостављању међудржавних и ширих друштвених односа Краљевине Србије /касније Краљевине Југославије/ и САД. Пупин је по завршетку Првог свјетског рата, као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када се одлучивало о одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.