СМЕДЕРЕВО, ГРАД ДОБРОДОШЛИЦЕ И ЗАДИВЉУЈУЋЕ БАШТИНЕ

Доћи у Смедерево, а на сјести под три вијека стар дуд под којим је на Митровдан, 8. новембра, 1805. године вожд Првог српског устанка Карађорђе примио кључеве Смедеревске тврђаве било би као да у овом граду нисте ни били

Пише: Сања СРДИЋ БЕОГРАД, 11. МАРТА /СРНА/ - Да један град, прије свега, чине људи, увјериће се свако ко дође у Смедерево, чији су становници спремни да сваком дошљаку пожеле добродошлицу, проведу га улицама које свједоче о вјековном трајању, али и открију неку од тајни скривених у зидинама највеће равничарске тврђаве у Европи. Драгиша Јанковић, који 365 дана у години дочекује и испраћа оне који походе Смедеревску тврђаву, каже за Срну да се о њеној бурној историји може све научити из уџбеника историје и туристичких проспеката, али да је много важније доћи, попети се на њене зидине и осјетити енергију тог мјеста. МЕЂУ ГОСТИМА НАЈВИШЕ МАЂАРА, РУСА И КИНЕЗА Он истиче да тврђаву годишње посјети 100.000 гостију, међу којим предњаче Мађари, Руси и посебно Кинези, који остају затечени оним што виде и доживе. "Имамо и госте из Републике Српске. Наша туристичка организација недавно је била на Сајму туризма у Бањалуци, па верујемо да ће их бити још и више", наводи Јанковић. Он напомиње да је тврђава неиспричана прича, а да је успон уз њене бедеме јединствен и истински подухват. "Овде је сниман чувени филм `Бој на Косову`, а филмска царица Милица - глумица Горица Поповић је у једном моменту, када је требала поновити сцену и поново се степеницама попети на зидине, због напора који мора учинити, опсовала и тврђаву и деспота Ђурђа Бранковића, који ју је градио", присјећа се Јанковић једне од анегдота. ЧЕТРНАЕСТОГОДИШЊИ ДАНКО НАШАО ДЈЕДОВ ПОТПИС Четрнаестогодишњи Данко Грујић из Кладова на тврђаву је дошао са родитељима и сестрицом по "породичном задатку". Пошто се једини не боји висине, Данко се попео на врх тврђаве, а потом при силаску на тачно одређеном мјесту и по упутству, на унутрашњости једне дрвене греде пронашао дискретан потпис који је ту некада давно оставио његов дјед. "Радујем се баш. Мама је хтела да га потражи, али се уплашила, па сам га пронашао ја. Посебан је осећај", прича Данко. Он открива да му је историја, уз српски језик, омиљени предмет, те истиче да је поносан на Србију и српски народ. На једној од кула тврђаве окренутој према Дунаву, своје фотографије за незаборав направила је и четворочлана породица Александра Вороњева из Санкт Петербурга, која већ годину дана живи у Србији. "Живимо и радимо у Новом Саду, а кад смо слободни викендом упознајемо Србију и њену историју. Овдје је прелијепо. Били смо и у Републици Српској, тачније у Вишеграду", каже Вороњев. ХРАМ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА ОСЛИКАО АНДРЕЈ БИЦЕНКО Посебна атмосфера је и у подножју камених бедема, које је у периоду од 1428. до 1439. године градио деспот Ђурађ Бранковић као нову пријестоницу Српске деспотовине. Ту се на савршено уређеним пјешачким и трим стазама и теренима викендом, али и у слободно вријеме слије на стотине Смедереваца и туриста. Музеј Смедерава и споменик жртвама агресије НАТО-а на Србију и СР Југославију налази се на неколико стотина метара од тврђаве, а у продужетку импресиван Храм Светог Георгија, који посебно у данима Васкршњег поста окупља велики број вјерника. Маријана Павловић из смедеревског огранка "Срби за Србе" каже да је за многе Смедеревце овај храм, који је осликао руски сликар Андреј Биценко, посебно мјесто, а да њу посебно радује емпатија и солидарност коју исказују њени суграђани. "Испекли смо крофне и изнели их пред цркву. Људи сјајно реагују. Потребно је да свако да само мало од себе да би нам свима било добро. Да дамо једни другима ветар у леђа", истиче Павловићева. Она се након студија у Београду вратила у свој град. "Кад сам кренула на факултет сви смо били у фазону да завршимо и одемо не само из Смедерева већ из Србије, а сад су се ствари промениле, што ме радује", наводи она. СТАРИ ДУД - ВИШЕ ОД ИСТОРИЈЕ Доћи у Смедерево, а на сјести под три вијека стар дуд под којим је на Митровдан, 8. новембра, 1805. године вожд Првог српског устанка Карађорђе примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповједника града, диздара Мухарема Гуше било би као да у овом граду нисте ни били. "Ово место је више од историје, оно је завет!", истиче таксиста Зоран Антић. Он препоручује одлазак у неки од бројних винских подрума и винограда гдје се точи надалеко чувено вино смедеревка, цијењена још од римских царева. "Смедереву се обавезно треба вратити, ако не раније, онда на јесен на чувени Фестивал грожђа и вина", поручује Антић.