ПОКРЕНУТИ ПРОЦЕС ВРАЋАЊА ИМОВИНЕ СПЦ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

БЕОГРАД, 12. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Српске лиге Александар Ђурђев покренуо је иницијативу да Народна скупштина Србије усвоји декларацију о враћању цјелокупне имовине Српској православној цркви /СПЦ/ на Косову и Метохији, те позвао на покретање институционалног процеса како би се исправила та историјска неправда.

Он је истакао да враћање имовине СПЦ на Косову и Метохији није административно, него питање историјске правде, поштовања међународног права и очувања духовног идентитета српског народа. Ђурђев је у писаној изјави достављеној Срни подсјетио да је Србија након пада комунизма усвојила Закон о реституцији и започела процес враћања одузете имовине, али да на Косову и Метохији, гдје се налази највећи број српских светиња, тај процес никада није спроведен. "То је историјска неправда коју држава мора да исправи", нагласио је Ђурђев, уз подсјећање да су све државе источне и централне Европе које су приступиле ЕУ морале да ријеше питање реституције црквене имовине. Ђурђев наглашава да питање имовине СПЦ и судбина српских светиња не зависи од власти у Приштини, ни од такозване државе Косово, него само од међународно признате државе Србије, њене Народне скупштине и Владе. "Косово и Метохија нису само територија. То је духовна мрежа српских светиња. На простору од око 10.887 километара квадратних налази се више од 1.300 српских православних цркава, манастира, испосница и духовних локалитета. То значи да се у просеку на сваких осам милиона метара квадратних налази једна српска светиња", истакао је Ђурђев. Ђурђев је напоменуо да су неки од најзначајнијих споменика српске духовности и културе управо на Косову и Метохији, као што су манастири Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, који нису само вјерски објекти, него темељи српске државности, писмености и културе, али и дио свјетске културне баштине. Он је навео да постоји и снажан међународно-правни основ за заштиту имовине СПЦ, будући да Резолуција 1244 Савјета безбједности УН јасно потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије над Косовом и Метохијом. Ђурђев је истакао да та резолуција није укинула суверенитет Србије нити власнички правни поредак на Косову и Метохији, него је њом уведена привремена међународна администрација која није добила право да трајно мијења власничке односе. Он наглашава да из тога произлази важан правни закључак да ниједна институција настала послије 1999. године нема легитимитет да трајно мијења власништво над земљиштем, манастирским посједима, шумама, инфраструктуром или културним насљеђем на Косову и Метохији. "Све такве одлуке могу бити само привремене административне мере. То значи да имовина СПЦ није могла правно престати да постоји. Она је могла бити узурпирана или стављена под привремену управу, али није могла бити трајно одузета без кршења међународног права", рекао је он. Ђурђев указује и на историјске аргументе, додајући да сам назив "метох" свједочи да је велики дио тог простора вијековима био земља српских манастира, као и да је то исто документовано у бројним повељама српских владара. "Повеље владара као што су Стефан Немања, Стефан Дечански и цар Душан представљају правне акте средњовековне српске државе. У њима су манастирима додељивана села, поља, шуме, рудници и други поседи. Манастир Високи Дечани има повељу из 14. века у којој је пописано више десетина села која су припадала манастиру", навео је он. Према његовим ријечима, ти документи су својеврсни средњовијековни катастар имовине.