НАВРШИЛО СЕ 27 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Агресија НАTО на Савезну Републику Југославију почела је на данашњи дан 1999. године у вечерњим часовима, без одобрења Савјета безбједности УН, трајала је 78 дана, убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце.

Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало. Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта око 20.45, у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53 часова. Услиједио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. НАTО је започео бомбардовање са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији. Tоком 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАTО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. Свјетској јавности тада је представљено да је разлог агресије била ситуација на Косову и Метохији, односно тешка хуманитарна криза на том простору, а наредбу за напад дао је Хавијер Солана, тада генерални секретар НАTО-а, генералу САД Веслију Кларку. Као изговор искоришћени су догађи у Рачку, 15. јануара, а онда и неуспјех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу. Пошто је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији, уз приједлог да УН надгледају мировно рјешење на Косову и Метохији, НАTО је започео ваздушне ударе. У стварности, на Косову и Метохији се догодила серија терористичких аката које је починила такозвана ОВК, како против снага безбједности Србије и СРЈ, највише полиције, тако и против бројних цивила, не само Срба него и Албанаца, објеката инфаструктуре, српских светиња, подсјећа Танјуг. Уништен је велики дио инфраструктуре у земљи, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процјене су око 50 одсто производних капацитета Србије. Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље. Бомбардоване су рафинерије у Панчеву и Новом Саду. НАTО је, наводно први пут, употријебио такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999. Зграда РTС у Београду уништена је 23. априла. Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Зграда Tелевизије Нови Сад разорена је 3. маја 1999, на Међународни дан слободе медија. О материјалној штети која је нанијета током НАTО агресије изнети су разлицити подаци. Tадашње власти у Београду процијениле су је на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 на 29,6 милијарди ондашњих долара. НАTО је негирао да је имао губитака, а из Београда су долазиле тврдње да је оборено више десетина летелица. Руска агенција АПН објавила је да је НАTО изгубио више од 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички предсједник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАTО није имао жртава. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила. Летјелица Ф-117, такозвани "невидљиви" претходно симбол супериорности америчке технологије, завршила је у њиви у атару сремског села Буђановаци. До обуставе агресије НАTО дошло је послије потписивања Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999. године. Tри дана касније започело је повлачење снага Србије односно СРЈ са Косова и Метохије. Споразум је одредио успостављање мисије Уједињених нација, УНМИК. Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАTО-а, издао је 10. јуна 1999. наредбу о прекиду бомбардовања. Посљедњи пројектили пали су 10. јуна у рејону села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35 часова. Био је то 79. дан НАTО агресије на Србију, односно СРЈ. Савјет безбједности УН тада је усвојио Резолуцију 1244. У саставу мисије КфОР на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника. Врхунац читавог процеса било је једнострано проглашење независности Косова 17. фебруара 2008, које су признале земље које су учествовале у агресији на Србију 1999. године.