АГРЕСИЈА НАТО-а НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ - ТАЧКА ПРЕОКРЕТА У ГЛОБАЛНИМ ОДНОСИМА

БЕОГРАД, 23. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић оцијенио је данас да је агресија НАТО-а на СР Југославију 1999. године послужила као преседан за сличне интервенције широм свијета и постала тачка прокрета у глобалним односима.

Јовановић је, уочи скупа "Агресија НАТО-а и глобалне промене" у Дому Војске Србије у Београду, појаснио да су од напада на СР Југославију лидери униполарног свјетског поретка ширили своје интересе и кориштењем силе смјењивали режиме и легално изабране владе, заузимајући туђа богатства. "С друге стране, то је било велико упозорење свим слободољубивим земљама да тако не може и да се морају покренути снаге мира равноправности за све државе", рекао је Јовановић, који је у вријеме агресије био министар спољних послова СР Југославије. Он је истакао да му се током агресије Сјеверноатлантске алијансе у памћење нарочито урезао 2. јун 1999. године, када је одржан састанак на којем су му тадашњи мировни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин предочили план за окончање агресије. Јовановић је рекао да је тај план више био ултиматум него мировни споразум, поготово због тога што је претходно било договорено рјешење у сладу са главом шест Повеље УН, која полази од мирног рјешавања проблема, док је њему на том састанку предочено рјешење које предвиђа наметање, уз позивање на главу седам Повеље. "Када сам питао Черномирдина откуд позивање на главу седам, а не на шест како је претходно договорено, Ахтисари је пребацио руку преко рамена Чедрномирдина и рекао `Господине министре, то је тако зато што смо се мој брат Черномирдин и ја тако договорили`", навео је Јовановић. Он је оцијенио да те ријечи показују ароганцију такозваних међународних представника и оних који су "ширили демократију" свуда по свијету, што се потврђује и данас, када се руше све норме међународног права. Директор Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" Милован Бојић истакао је да ће се штетне посљедице агресије НАТО-а на СР Југославију осјећати и у наредним годинама због кориштења муниције са осиромашеним уранијумом. "Те последице су велике и верујем да ћемо тек да испаштамо. Још се осећају последице од нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, тако ће и ово долазити у налетима и бићемо сведоци тога", указао је Бојић, који је 1999. године био потпредсједник Владе Србије и шеф Републичког штаба цивилне заштите. Генерал-мајор Војске Србије у пензији Лука Кастратовић оцијенио је да је територија Србије током агресије Сјеверноатлантске алијансе затрована за сва времена због дејства муниције са осиромашеним уранијумом. "Агресори су тада корстили и плутонијум, којег нема у природи. У сваком случају, нама су и земља и вода контаминирани. То је водом стигло и до Румуније и Бугарске, чије становништво, као и наше, оболева од карцинома, због чега су реаговале и институције у тим земљама", рекао је Кастратовић. Кастратовић, који је и предсједник Клуба генерала и адмирала Србије, оцијенио је да је агресија НАТО-а на СР Југославију била увод у данашњи рат на тлу Европе, као и у бројне сукобе широм свијета у којима се, као и те 1999. године, гази међународно право. Скуп "Агресија НАТО-а и глобалне промене" организовали су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала и Фонд дијаспора за матицу. Агресија Сјеверноатлантске алијансе на Србију и СР Југославију почела је 24. марта 1999. године без одобрења Савјета безбједности УН и трајала је 78 дана. Убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло је око 2.500 цивила, међу којима и 89 дјеце. Рањено је хиљаде цивила, а 25 особа се води као нестало.