КОВАЧЕВИЋ: ЈЕЗИЧКА ПОЛИТИКА ИЗ ВРЕМЕНА НДХ ПРЕЛИЛА СЕ У ДАНАШЊЕ ВРИЈЕМЕ

БЕОГРАД, 25. МАРТА /СРНА/ - Професор на Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић оцијенио је да упорни покушаји наметања нових ријечи у свакодневну употребу у Хрватској показују да се језичка политика из НДХ прелила и на данашње вријеме.

Ковачевић сматра да та пракса може да се повеже и са избором за најбољу нову хрватску ријеч, на којем је ове године побиједила ријеч "пресудник" као замјена за енглески термин ВАР, који се користи свуда у свијету за ситуацију прегледања спорних момената на фудбалским утакмицама видео-технологијом. На том такмичењу ове године је пријављено 420 ријечи, а у најужи избор за најбољу су ушле "ломоплес" као замјена за брејкденс, "ногошакање" као хрватски термин за кик-бокс, затим "дохватница" умјесто појма "виџет" који се користи свуда у свијету. Ковачевић је рекао да такмичење у прављењу нових ријечи, уз дозу помодарства и забаве, потврђује да је хрватска језичка политика диригована и да жели нешто да наметне. "Они су имали тежњу да се буквално избаце све стране ријечи и замијене домаћим, али су од тих нових ријечи само неке заживјеле. На примјер, заживјело је свеучилиште умјесто универзитета. Углавном, ништа од тога што се не намеће не заживи, јер је тешко народу наметати шта и како да говори, а посебно када се мијењају термини", изјавио је Ковачевић за Срну. Он је упитао да ли може да се замисли да за ВАР, који је општеприхваћени фудбалски термин, који се примјењује и у другим спортовима, неко у јавности каже "пресудник"? "Те ријечи често теже да буду прозирне по значењу. Али, никако се не могу повезати са тим да је `пресудник` само ВАР. `Пресудник` значи да је то онај који пресуђује. Кад је тако, онда је и судија онај који пресуђује. Тих `пресудника` има разних у различитим ситуацијама. И очевидац је, на пример, `пресудник` у неком процесу", указао је Ковачевић. Он сматра да било која од тих ријечи која се направи као новокованица готово да служи као нека врста забаве. "Ако би се све то прелило у рјечник и постало обавеза унутар хрватског стандарда, ни они се међусобно не би могли споразумијевати, а камоли да би ми могли схватити шта они говоре", истакао је Ковачевић. Он је навео да има и ријечи које су код Хрвата преузете из Душановог законика, док су неке преузете из старе књижевности попут ријечи "гледе", која значи умјесто или у вези са, а која се код Срба уопште не користи. "Ни у говору се готово нигдје не користи код њих, али је у књижевном и административном стилу употребљавају. То је језичка политика Хрватске, али је то што они раде против комуникационих принципа самог језика", нагласио је Ковачевић. Он је указао да су те новокованице потпуно непознате и због тога тешко могу да заживе, осим ако се не буду форсирале у медијима, што се десило у случају њихових термина за војне чинове након распада СФРЈ и некадашње ЈНА. "Једино упорним понављањем у медијима то може да прође. Али, тај њихов новоговор је као када кажете далековидница за телевизију или околотрбушни панталодржач за каиш и разне ријечи које су алузија на то што раде. Такве ријечи су вјероватно настале као својеврсни виц на кованице које су настајале у НДХ, али се намећу и данас", рекао је Ковачевић. Он је истакао да су Хрвати наметање новоговора често практиковали да би се разликовали од Срба, али да се и код нас покушавају увести неки нови трендови слични њиховим попут избора за најбољу нову ријеч у језику. "Срби су, нажалост, такође почели са том модом да праве ријечи које би се разликовале од стандардног језика, односно да попуне празна мјеста у стандардном језику. Али, у српском језику углавном се не бира ријеч умјесто неке постојеће ријечи, него за неки нови појам који не постоји у српском језику. У томе је основна разлика у односу на избор за најбољу нову хрватску ријеч", објаснио је Ковачевић.