ВАРГАС: ДОДИК, ТРАМП, ОРБАН И МЕЛОНИЈЕВА БРАНИОЦИ ХРИШЋАНСТВА

ВАШИНГТОН, 26. МАРТА /СРНА/ - Предсједник СНСД-а Милорад Додик позиционирао се као бранилац српског православног хришћанства и права свог народа да сачува своју вјеру и идентитет од спољног притиска, заједно са другим браниоцима хришћанства као што су предсједник САД Доналд Трамп, премијер Мађарске Виктор Орбан, премијер Италије Ђорђа Мелони и предсједник Аргентине Хавијер Мијеј, наводи се у тексту аутора Марка Варгаса за лист "Популист сентинел".

"Као и други, Додик је постао мета елитних институција управо зато што одбија да се поклони секуларном глобалном поретку", наводи се у тексту под насловом "Трамп предводи глобално оживљавање хришћанских вриједности - од Америке до Европе и даље". Аутор наводи да поменути лидери, широм Европе и Латинске Америке, износе аргументе који износи и предсједник САД - да нација без вјере, породице, насљеђа и моралног самопоуздања неће дуго остати слободна. "Ти лидери нису идентични. Долазе из различитих нација, традиција и политичких система. Међутим, они реагују на исту кризу: колапс повјерења у вјерске и моралне истине које су некада биле сидро Запада", истиче Варгас. У тексту се наводи да се Трамп појавио као најважнији бранилац хришћанских вриједности у западном свијету у вријеме када секуларна љевица "ради прековремено да би избрисала вјеру из јавног живота". Варгас напомиње да је Трамп учинио више од пуког топлог говора о вјери. "Користио је моћ позиције предсједника да брани хришћане, обнови вјерске слободе и јасно стави до знања да се вјерници више неће третирати као грађани другог реда у сопственој земљи", наводи се у тексту. У тексту се истиче да Трамп тиме није само промијенио тон у Америци – већ је помогао да се подстакне шири глобални покрет лидера који разумију да нације не могу да преживе ако напусте Бога, породицу и моралне темеље цивилизације. "Зато је овај тренутак важан. Трамп не брани само хришћане у Америци. Он помаже у вођењу ширег препорода – од Вашингтона до Бањалуке, Будимпеште, Рима и Буенос Ајреса. Хришћани би требало да га виде онаквим какав јесте: неопходним", истиче се у тексту и додаје да љевица тај покрет види као опасан јер угрожава њихов утицај на културу и моћ. Како се наводи, Трампови поступци су стварни и непосредни. "Трамп је у фебруару прошле године основао Радну групу за искорјењивање антихришћанских предрасуда, наложивши Министарству правде да истражи и оконча дискриминацију хришћана унутар савезних органа власти. Основао је Канцеларију за вјере Бијеле куће како би осигурао да вјерски лидери имају мјесто за столом у обликовању јавне политике. Такође је покренуо Комисију за вјерске слободе, задужену за заштиту вјерских слобода у земљи и иностранству и суочавање са новим пријетњама вјерницима", истиче се у тексту. Варгас наглашава да то нису симболични гестови, већ директан одговор на антихришћанско непријатељство које је расло под администрацијом Џозефа Бајдена, када су вјерници који су против живота били мета, традиционални хришћани су били оцрњени, а сама вјера је третирана као проблем који треба ријешити умјесто као слобода коју треба заштитити. Он напомиње да је Трампово вођство важно не само због онога што значи за Америку, већ и због онога што сигнализира остатку свијета. "Трамп стоји на челу тог отпора. Он разумије оно што многи слабашни републиканци и готово сви демократе не, а то је да када нација престане да брани вјеру, почиње да губи и све остало", наводи се у тексту. Варгас подсјећа да мађарски премијер Виктор Орбан годинама упозорава да Европа не може опстати као постхришћанска цивилизација. "Он брани оно што назива хришћанском демократијом, гради политике око формирања породице и очувања културе и без извињења тврди да хришћанско насљеђе мора остати у средишту мађарског и европског идентитета", наводи се у тексту. Варгас издваја и Мелонијеву, која на сличан начин брани хришћанске коријене своје нације, отворено говорећи о важности распећа, јаслица, породице и цивилизацијског наслеђа обликованог хришћанским учењем. Аутор, такође, издваја Милеја, иако другачијег стила и политичке филозофије, који се такође позива на јудео-хришћанске вриједности као темељ слободе, поретка и отпора љевичарској идеологији. У тексту се истиче да породица слаби, а морална јасноћа нестаје. "Бирократе заузимају мјесто цркава. А дјеца се одгајају да вјерују да је сама истина предмет преговора", упозорава Варгас.