ЂОГО: СРБИ САМООРГАНИЗОВАЊЕМ УТВРДИЛИ TЕМЕЉЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Морали смо да правимо нашу државу, само са једним импулсом, а то је да не дозволимо да будемо жртве. И то је, мислим, и дан-данас важно за Републику Српску, истако је Ђого

Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 30. МАРТА /СРНА/ - Декан Православног богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого изјавио је Срни да српски народ у БиХ, након трагичних догађаја из марта, априла и маја 1992. године није имао други избор него да се самоорганизује и тако утврди темеље Републике Српске, као своје државе која га је спасила од системског прогона који су планирали муслимански екстремисти. "Сјећам се, као десетогодишњи дјечак, да је мојим родитељима први пут синуло испред очију након 1. марта 1992. године са каквим злом се суочавају. Све до убиства српског свата, они су сматрали да је са колегама са којима су провели 10, 12, 15 година у канцеларијама, ипак могуће наћи заједнички језик или бар неку људску ноту", рекао је Ђого. Према његовим ријечима, убиство српског свата Николе, из племените, свештеничке породице Гардовић, који је био пријатељ породице Ђого, бацило је потпуно ново свјетло. "Родитељи су ми причали о чувеним забавама и дружењима у тадашњем хотелу `Бристол` које су зближавале све људе. Али, када се догодило убиство српског свата на Башчаршији код Старе цркве, они су заправо у татиној новинарској редакцији и у тадашњој Народној банци, гдје је мама радила, схватили са чиме се суочавају", присјетио се Ђого. ШТА ЋЕ СРПСКА ЗАСТАВА НА БАШЧАРШИЈИ? Он је истакао да су реакције њихових колега и познаника биле - шта ће српска застава на Башчаршији? "Кад вам неко каже да је легитимно убити некога само зато што носи српску заставу и да то оправдава чин да некоме одузмете живот, вама је јасно да би заправо тај неко свакоме, укључујући и вас, одузео живот само зато што сте то што јесте, а не зато што сте ви нешто учинили", навео је Ђого. Он је подсјетио да се радило о обичној сватовској колони у којој се застава увијек носила, те напоменуо да је свака вјерска и национална заједница у БиХ имала своју заставу која је обично истицана у оваквим приликама. "Свако има право да у веселу свадбену поворку понесе заставу коју хоће. Може неко да носи заставу Саудијске Арабије, па га нико не дира, нити га попријеко гледа. Али, када вам неко каже да је легитимно убити некога зато што носи српску заставу на Башчаршији поред Старе цркве, најстарије богомоље у Сарајеву, постаје вам јасно да није више у питању неки политички неспоразум који ће се ријешити, него да се неко спремио на зло", навео је Ђого. Он сматра да је то кључни импулс који се и дан-данас помало заборавља. КОЛЕКТИВНИ ЗАПАД СВРСТАО СЕ НА СТРАНУ НЕСРПСКИХ НАРОДА Према његовим ријечима, та динамика је ишла тако што се међународна заједница укључила, а до данас су историографи и историчари расвијетлили и утицај колективног запада који је обећао комплетну БиХ искључиво несрпским народима и онемогућио Србе да бар остану у некој асиметричној конфедерацији унутар које би им се дала права да живе у истој држави и у истој заједници са Србима у Србији и Црној Гори. "Након тог црног марта, април почиње са првим озбиљним војним пушкарањем, да би почетком маја муслиманске паравојне снаге извршиле масакр над голобрадим припадницима бивше ЈНА", рекао је Ђого. Он је навео да су његови родитељи и тада гајили наду да све то неће дуго трајати и вјеровали да је добро у људима јако да га зло не може надвладати. "Тек када су се суочили са оним снимцима на којима неко /Мурат Шабановић у телефонском разговору са муслиманским лидером Алијом Изетбеговићем, који је преносио сарајевски радио/ јавно пријети да ће дићи брану на Дрини и потопити Вишеград, затим са снимцима из Добровољачке улице у којима ненаоружани регрути, међу којима су били и Македонци, и Хрвати, и Словенци, чак и неколико муслимана, бивају нападани, убијани, стријељани и малтретирани, јер их је муслиманска власт означила као легитимне војне циљеве, било је сасвим јасно да ће у таквој БиХ свако ко не буде у стању да се брани, у очима огромног дијела /не/људи бити легитимна мета", рекао је Ђого. СРПСКА ДРЖАВА РЕПУБЛИКА СРПСКА – ГАРАНТ СЛОБОДЕ СРПСКОГ НАРОДА Он је навео да је тада кренуло оно што нико није планирао - самоорганизовање Срба. Ђого је подсјетио да је његов отац Ристо, који је радио као новинар у Радио Сарајеву отишао на Пале, понијевши са собом само диктафон. Ђого каже да је његов отац заједно са колегама почео да сакупља технику како би убрзо формирали Српску новинску агенцију - СРНА, Српску радио-телевизију, а потом и телевизијски Канал "С". "Ти људи, укључујући и покојног Миодрага Тарану, оснивача СРНА филма, кренули су са оним дневником са Грбавице. То није био скеч, него они нису имали свој телевизијски студио", наводи Ђого. Он објашњава да су Срби у то вријеме морали да се сналазе и да користе оно што се затекло. "Морали смо да правимо нашу државу, само са једним импулсом, а то је да не дозволимо да будемо жртве. И то је, мислим, и дан-данас важно за Републику Српску", истако је Ђого. Он сматра да је и након више од 30 година остало у политичком животу да Срби искључиво реагују кад им неко пријети оружјем и да ће их уништити или протјерати са вјековних огњишта, због чега стално и јасно поручују да су овдје своји на своме. "Никад нисам чуо некога да је одавде кренуо са ма каквом агресивном изјавом, да је позивао на било какву агресију према некоме у Федерацији БиХ. Дословно желимо да живимо слободно као Срби, да нас нико не дира и докле год је то неко у стању да прихвати, нама ће бити драг и бићемо у стању да заиста будемо људи отвореног срца. Тог тренутка кад нам неко каже да немамо право да живимо као Срби, у нама се рађа тај слободарски ген и импулс да не дамо на себе, а не желимо ништа лоше никоме", поручио је Ђого. Он је истакао да српски народ и сви људи добре воље данас имају Републику Српску, а прије тридесетак година Срби су морали да одбране елементарно људско достојанство и да, ако треба, поднесу и највеће жртве, само да не буду робови, јер је за њих слобода суштина свега.