ЗАШТИТА ЖИВОТА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА И СПРЕЧАВАЊЕ ОБРАСЦА КОЈИ СЕ ВЕЋ ДВА ПУТА ЗАВРШИО ТРАГЕДИЈОМ

БЕОГРАД, 29. МАРТА /СРНА/ - Српска лига затражила је од Владе Србије хитну и озбиљну процену безбедносне угрожености Његове светости патријарха српског Порфирија, појачану физичку и оперативну заштиту, заштиту његових најближих сарадника, свештеника, ђакона и активних мирјана и укључивање свих безбедносних структура у превентивно деловање, навео је предсједник Српске лиге Александар Ђурђев.

Писану изјаву Александра Ђурђева Срна преноси у цијелости: У овом тренутку, у Србији се не поставља питање тумачења једног скандалозног текста, нити питање медијске слободе, поставља се питање безбедности патријарха српског Порфирија. Текст објављен као ударна вест на порталима које финасијски подржавају западне владе, није проблем због става који износи, већ због контекста који ствара. Довођење Његове светости патријарха српског Порфирија као и његових најближих сарадника, свештеника, ђакона и мирјана у наратив који укључује криминалне структуре, стране утицаје и безбедносне ризике, представља опасно позиционирање. Не зато што нешто доказује, већ зато што нешто припрема. Управо ту лежи суштина проблема. Јер у историји српског народа, удар на Цркву никада није почињао силом. Почињао је причом. Када је патријарх српски Лукијан Богдановић нестао 1913. године, а потом пронађен обезглављен у реци у Аустрији, званична верзија никада није убедила српску јавност. Оно што је остало јесте уверење да је уклањање поглавара српске Цркве било део ширег плана дестабилизације српског народа уочи Првог светског рата. Историја која је уследила дала је том уверењу тежину. Када је патријарх српски Викентије Други изненада и под сумњивим околностима преминуо 1958. године, у условима притиска титоистичке диктатуре није било ни истраге која би умирила јавност, ни објашњења које би отклонило сумње. Остала је чињеница да је Црква у том периоду била под снажним покушајем контроле диктатора, а да је њен поглавар умро у тренутку када ту контролу није било могуће успоставити. Ова два догађаја повезује једна ствар, поглавар српске Цркве постаје мета онда када се припрема шири притисак на српски народ. Зато ово није историја. Ово је упозорење. Додатну тежину целој ситуацији даје чињеница да се све ово дешава у тренутку када се у региону већ говори о координисаним операцијама. Золтан Ковач, један од најближих сарадника Виктор Орбан, изнео је јавно саопштење након седнице Савета за националну безбедност Мађарске. У том саопштењу говори се о "невиђеној обавештајној операцији" која траје месецима, која укључује стране службе, медијске актере и мреже у више држава, и чији се ефекти већ виде у јавном простору. Золтан Ковач је државни секретар за међународне комуникације и званични портпарол Владе Мађарске. Блиски је сарадник Виктор Орбан и један од главних људи задужених за комуникацију политике Мађарске према иностранству. Деценијама је у врху државне структуре и има значајан утицај на обликовање политичких и медијских наратива. Његове изјаве често долазе након институционалних састанака и одражавају ставове државног врха, а не лично мишљење. Управо зато његова упозорења о безбедносним и обавештајним питањима имају озбиљну политичку тежину. Када се оваква његова изјава стави у контекст онога што се дешава у Србији, онда питање више није да ли постоји веза већ да ли постоји свест. Јер механизам је исти, прво наратив, затим притисак, па онда трагичне последице. Зато се овим путем обраћамо Влади Републике Србије и свим надлежним органима. Ово није ситуација у којој се чека. Ово је ситуација у којој се делује. Захтевамо хитну и озбиљну процену безбедносне угрожености патријарха српског Порфирија, појачану физичку и оперативну заштиту патријарха српског Порфирија, заштиту његових најближих сарадника, свештеника, ђакона и активних мирјана, укључивање свих безбедносних структура у превентивно деловање. Јер у оваквим ситуацијама, пропуст није неутрална ствар. Пропуст је одлука. Српски народ је већ два пута у историји гледао како се ствара амбијент у којем поглавар Цркве, патријарх Српске православне цркве постаје мета. Први пут је завршено трагедијом. Други пут сумњом која никада није отклоњена. Данас смо у трећем тренутку. Разлика је само у томе да ли ћемо овога пута препознати образац или ћемо га поново игнорисати. Зато ово није апел. Ово је упозорење. И питање које остаје да виси у ваздуху да ли ће држава реаговати на време или ће поново реаговати након последица?