НЕМОГУЋЕ ОПОВРГНУТИ БРОЈНЕ ДОКАЗЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА У НДХ

И сви материјални докази говоре о природи тог злочина која је геноцидна. И нема говора да се може на било какав научни начин оповргнути да је над Србима почињен геноцид у НДХ, истакао је Арбутина

Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Директор београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина изјавио је Срни да се не могу оповргнути бројни докази да је над Србима почињен геноцид у НДХ и указао да је веома значајно што Република Српска и Србија заједнички обиљежавају Дан сјећања на жртве у Јасеновцу. Арбутина је указао да је обавеза Србије и Републике Српске да његују културу сјећања, те изразио наду да ће бити настављена пракса заједничког обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. "Значај заједничког обиљежавања је велики, зато што је страдање у НДХ заједничко страдање српског народа. То је страдање српског народа где год да се налазио - да ли на простору данашње БиХ, Хрватске или Србије. То је оно што нас везује и што је потребно обележавати заједнички", истакао је Арбутина. Арбутина је рекао да се не може оповргнути чињеница да је над Србима извршен геноцид у НДХ јер то потврђују бројни материјални докази, као и документација која се чува и у Хрватском државном архиву, али и у Војном архиву у Београду и многим другим архивима, музејима и библиотекама. "И сви материјални докази говоре о природи тог злочина која је геноцидна. И нема говора да се може на било какав научни начин оповргнути да је над Србима спроведен геноцид у НДХ", навео је Арбутина. Он је напоменуо да бројни стручњаци истражују злочине које је починила НДХ, те да Музеј жртава геноцида стално добија нове резултате, фото-документа, видео-записе на основу чега може веома објективно и историографском методом да се утврди шта се дешавало на територији НДХ. Арбутина је додао да се на тај начин могу оспорити тврдње свих ревизиониста који покушавају да умање тај злочин. "Примера је заиста много, од пописа жртава рата до документације, документарно-играних филмова које снимамо. Ту су и спискови Диане Будисављевић о деци коју је она спасила, па се онда само поставља питање - зашто је толики број деце био заточен у систему концентрационих логора смрти у Јасеновцу?", указао је Арбутина. НЕПОБИТНИ ДОКАЗИ О СРПСКОМ СТРАДАЊУ Арбутина је рекао да су сви докази о злочину у Јасеновцу потресни и када је ријеч о судбини људи, њиховом страдању, начинима на који су страдали, али и злочинцима. "Не може се ниједан случај посебно издвојити. Када говоримо о Јасеновцу, обично истакнем пример мајке Ане Виле, која је са своје петоро деце заклана на скели на Сави", навео је он, те додао да је таквих примјера безброј. Мајка Ана Вила је 1944. године имала 29 година када је, једног августовског дана у НДХ, са петоро своје дјеце, међу којима једним нерођеним, скончала на скели Лоња на ријеци Сави којом су усташе превозиле жртве у логор Јасеновац. Арбутина је подсјетио и на страдање учитељице Стане Арнаут у Пребиловцима, коју су усташе убиле на стравичан начин, као и на судбину Милице Тепић /Кнежопољке која је симбол страдања мајке с дјецом/, које су међу бројним другим судбинама жена, дјеце, људи и бораца за слободу. "Сваки пример је непобитан доказ страдања српског народа, али и борбе српског народа за слободу", истакао је Арбутина. Говорећи о активностима Музеја жртава геноцида и ван граница Србије и ширењу истине и страдању Срба у Јасеновцу, Арбутина је рекао да овај музеј има добру међународну сарадњу, али да најбољу сарадњу има са установама културе и науке из Републике Српске. "Може се рећи да смо једном месечно у Републици Српској, да ли је то Бањалука, Приједор, Доња Градина, Градишка, Требиње... Покушавамо да заједничким снагама очувамо сећање на наше претке. А што се тиче међународне сарадње и она је богата", навео је он. У МОСКВИ 21. МАЈА ИЗЛОЖБА О РАТНОМ ФОТОГРАФУ СКРИГИНУ, КОЈИ ЈЕ ЗАБИЉЕЖИО СТРАДАЊЕ СРБА Арбутина је најавио да ће 21. маја у Музеју побједе у Москви бити отворена велика изложба београдског Музеја жртава геноцида о совјетском ратном фотографу Жоржу Скригину, који је током Другог свјетског рата боравио на простору тадашње Југославије и забиљежио бројне фотографије страдања српског народа. Једна од Скригинових фотографија је и она снимљена у Скендер Вакуфу у јануару 1944. године на којој мајка Милица Тепић, позната и као Мајка Кнежопољка, носи сина Бранка на леђима и за руку води кћерку Драгицу, а која представља симбол страдања у Другом свјетском рату народа Козаре и Поткозарја. "Кроз ту повезницу да је он /Скригин/ био Рус који је дошао из Совјетског Савеза, ми смо успоставили сарадњу са Музејом победе у Москви", рекао је Арбутина Срни, те додао да Музеј учествује и у бројним другим програмским активностима и у Француској, Грчкој и Швајцарској. Он је напоменуо да је Музеј у Београду веома активан када је ријеч о упознавању међународне јавности са размјерама српског страдања. Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини обиљежавају заједно Република Српска и Србија 19. априла у Доњој Градини, највећем јасеновачком стратишту. Према подацима Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста, али и 20.000 дјеце.