ЦАР ДУШАН НАЗВАН СИЛНИМ ПО ОНОМЕ ШТО ЈЕ ОСТАВИО СРБИМА

БЕОГРАД, 16. АПРИЛА /СРНА/ - Цар Душан назван је Силним, не по мачу који је носио и величини територије којом је владао већ по визији коју је имао и ономе што је оставио српском народу, изјавила је данас у Београду министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски на обиљежавању Дана сјећања на владавину цара Душана.

Стаменковски је, на обиљежавању Дана сјећања на владавину цара Душана, нагласила да је овај велики владар знао да су држава и Српска православна црква два ока у једној глави, два орла око српских оцила, као и да Срби морају једни друге да чувају. Напомињући да је прошло шест вијекова од када је Душан царевао, она је указала да и сада постоје многи који би Србију, умјесто државе које је излазила на три мора, сведу на државу на три Мораве, што се неће десити. Стаменковски је навела да су Срби вијековима на Косову и Метохији добијали и губили државу, истакавши да тамо и данас расту борови које су садили цар Душан и његов син Урош, те да су та непокорна стабла доказ да су Срби ту били. У присуству великог броја грађана, представника извршне и законодавне власти, Војске Србије и патриотских удружења у Храму Светог Марка у Београду служен помен цару Душану, чији земни остаци почивају у овој светињи. Парастос је служио Његово преосвештенство епископ липљански Доситеј који је у бесједи подсјетио да је цар Душан, најславнији државник и вођа српског рода крунисан на Васкрс 1346. године и да то није случајно. "Он је својим крунисањем за цара на Васкрс пре 680 година уписао српски народ у вечност", поручио је владика. Владика Доситеј је нагласио да је дјело цара Душана поука свим садашњим у будућим владарима да су они, прије свега, слуге Христове, пожељевши Србима да се након силних страдања, уз славу Божију поново уздигну. Након парастоса, услиједило је полагање вијенаца код гроба цара Душана, а државна церемонија поводом обиљежавања Дана сјећања на владавину цара Стефана Уроша четвртог Душана Немањића завршена је реконструкцијом његовог крунисања, уз извођење музике тог времена, витезове и соколаре. Цар Душан, најмоћнији владар средњовјековне Србије, крунисан је у Скопљу на Васкрс, 16. априла, 1346. године за цара Срба и Грка на Васкрс. Истовремено или непосредно прије тога, проглашена је српска патријаршија, односно архиепископија је уздигнута у ранг патријаршије, са првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период највећег успона српске средњовјековне државе, послије изузетно успјешне владавине краља Милутина. У вријеме Стефана Душана, краља од 1331. године, а цара од 1346. године Србија је доживјела експанизју и територијални опсег далеко ван оквира претходне српске краљевине. Обухватала је, осим претходних територија и читав Епир, Tесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља, садашње Кавале, изузев Солуна, као и цијелу данашњу Албанију, осим Драча. Није била ријеч само територијалном, већ и општем успону ондашње Србије, о чему свједочи и његова градитељска, а затим и законодавна дјелатност.