ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Данас је уторак, 21. април, 111. дан 2026. године. До краја године има 254 дана.

753. п. н. е. - Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1142. - Умро француски филозоф и теолог Пјер Абелар, познат по трагичној љубави према Елоизи - њихова љубавна писма спадају у бисере свјетске литературе. Забрањена љубав је свирепо окончана кастрирањем Абелара, који се потом - као и Елоиза - повукао у манастир. Попут већине филозофа тог времена рјешавао је тзв. проблем универзалија, а његови теолошки погледи су осуђени на синодима у Соасону 1121. и Сансу 1141. Као заступник лаичке науке и античке филозофије вјеровао је у људски разум и порицао црквене догме. Дјела: "Дијалектика", "Теологија - етика или упознај самог себе", "О божанском јединству и тројству", "Историја недаћа". 1509. - Умро енглески краљ Хенри Седми, оснивач династије Тјудор. Његовим доласком на пријесто 1485. окончан је четрдесетогодишњи "Рат двију ружа" - назван тако, јер је династија Ланкастра, с којом је Хенри Седми био у сродству, имала у грбу црвену, а династија Јорка бијелу ружу. Пријесто је осигурао побједом у бици код Босворта 1485, у којој је погинуо краљ Ричард Трећи, а 1486. је ујединио куће Ланкастер и Јорк оженивши се Елизабетом, сестром Ричарда Трећег. Током владавине завео је режим апсолутизма. 1699. - Умро француски писац Жан Батист Расин, који је до савршенства довео француску трагедију, поједноставио радњу и инсистирао на психолошкој анализи људских, нарочито љубавних страсти. Писао је веома мелодичним стиховима. Дјела: трагедије "Андромаха", "Федра", "Британикус", "Берениса", "Бајазит", "Митридат", "Аталија", комедија "Парничари". 1816. - Рођена енглеска списатељица ирског поријекла Шарлота Бронте, која је се прославила већ првим романом "Џејн Ејр". С млађим сестрама Емилијом и Аном је написала збирку пјесама. Остала дјела: "Вилет", "Професор и Ема". 1828. - Рођен француски теоретичар умјетности и филозоф Иполит Тен, који је настојао да унесе позитивистичке методе у изучавање литературе, умјетности и друштва. Заступао је претежно детерминистичка схватања историје и умјетности и сматрао да појединац, изразито одређен једном "преовлађујућом особином", трпи јак спољни утицај "расе", "средине" и "тренутка". Као филозоф се бавио проблемима сазнања, а као историчар је истраживао коријене декаденције у Француској. Дјела: "Историја енглеске књижевности", "Филозофија умјетности", "О интелигенцији", "Постанак савремене Француске". 1836. - Војска Тексаса поразила Мексиканце код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856. - Аустралија прва у свијету увела осмочасовни радни дан. 1882. - У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета - "Врачара" Даворина Јенка, аутора српске химне "Боже, правде". 1903. - Умро српски војвода Пеко Павловић, један од првих официра црногорског кнеза Данила Првог Петровића. У устанку у Херцеговини предводио је 1875. хиљаду добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанијело велике губитке. Због сукоба с кнезом Николом Првим Петровићем, који му је одузео команду над устаницима, био је неко вријеме у емиграцији у Бугарској и Србији. 1910. - Умро амерички писац Семјуел Ленгхорн Клеменс, познат као Марк Твен, један од највећих хумориста свјетске литературе. Прославио се романима "Доживљаји Тома Сојера", "Живот на Мисисипију" и "Доживљаји Хаклбери Фина", у којима је приказао јединствене животне ситуације и аутентични амерички стил и говор. 1915. - Рођен амерички филмски глумац мексичког поријекла Ентони Рудолф Оаксака Квин, сјајан тумач изразитих карактера, снажне индивидуалности, сирових и елементарних људи. Филмови: "Парола", "Вива Запата" /награда "Оскар"/, "Црно злато", "Улица", "Жудња за животом" /награда "Оскар"/, "Грк Зорба", "Топови са Наварона", "Посљедњи ратник", "Насљедство Ферамонте". 1918. - У ваздушној борби погинуо њемачки пилот Манфред фон Рихтхофен, назван "Црвени барон", најславнији њемачки авијатичар у Првом свјетском рату. Током рата је оборио више од 80 непријатељских авиона. 1926. - Рођена британска принцеза Елизабет Александра Мери, од 1952. Елизабета Друга, краљица Велике Британије. 1941. - Шефови дипломатија Њемачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Галеацо Ћано у Другом свјетском рату договорили се о подјели Југославије на њемачко и италијанско подручје. Неке територије су препуштене сателитским владама Мађарске и Бугарске. 1945. - Совјетска армија у Другом свјетском рату ушла у предграђа Берлина, пробивши линију одбране нацистичких снага. 1946. - Умро енглески економиста Џон Мајнард Кејнз, који је показао да тржишни механизам не ствара аутоматски пуну запосленост и да је неопходна интервенција државе ради извлачења из незапослености и криза. Дјелом "Општа теорија запослености, камате и новца" уздрмао је традиционалну микроекономију која се углавном бавила тржиштем, цијенама и расподјелом и оријентисао на истраживање макроекономских величина, посебно нивоа запослености. Остала дјела: "Економска посљедица мира", "Расправа о новцу", "Ревизија мировног уговора", "Трактат о новчаној реформи", "Средства ка просперитету". 1960. - Главни град Бразила премјештен из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967. - Војним ударом у Атини успостављен десничарски режим грчких пуковника, који су укинули све уставне институције. 1971. - Умро хаићански предсједник Франсоа "Папа Док" Дивалије, који је диктаторски владао Хаитијем од 1957. до смрти. Уз помоћ војске 1964. се прогласио доживотним предсједником, а сина Жана Клода Дивалијеа одредио је за насљедника. Створио је гангстерску милицију познату као "Тонтон Макут", која је терорисала становништво. 1984. - У руднику "Рембас - Застава" у Ресавици погинула 33 рудара. 1987. - Од активираног експлозива, који су терористи подметнули у Коломбу, главном граду Шри Ланке, погинуло је најмање 150 људи. 1993. - Врховни суд Боливије на 30 година робије осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу, под оптужбом за убиства, пљачку, преваре и кршење устава. 1995. - На инсистирање САД и Њемачке, чему се противила Русија која се с Кином уздржала од гласања, Савјет безбједности УН продужио дјелимичну суспензију санкција против Савезне Републике Југославије у спорту, култури, авионском и ријечном саобраћају за 75 дана, скративши ранији рок од сто дана. 1996. - Коалиција лијевог центра "Маслиново дрво" добила парламентарне изборе, што је била прва побједа љевице у Италији од Другог свјетског рата. 1997. - Први кинески војници ушли у Хонгконг, у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула 1997. под суверенитет Кине. 1999. - У нападу авијације НАТО пакта са осам пројектила разорено "Мајино насеље" код Ђаковице и убијено најмање 10 избјеглица, укључујући трогодишњег Марка Ивановића и седмогодишњег Ивана Иванчића. У насељу, смјештеном у зградама бивше пољопривредне задруге, живјело је 98 српских цивила, избјеглих из Хрватске и 22 из БиХ. 1999. - Први пут од почетка агресије НАТО пакта на СР Југославију бомбардована зграда Пословног центра "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду, а други пут је нападнут мост на Дунаву код Бешке који је онеспособљен, чиме је прекинут саобраћај на аутопуту између Београда и југословенско-мађарске границе. 1999. - Војни суд у Пиреју осудио на двије и по године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да исплови у Јадран на разарачу "Темистокле", који је као дио снага НАТО пакта учествовао у агресији на СРЈ. Он је рекао да као православац не може да учествује у нападу на један православни народ. 2004. - Врховни суд Хрватске потврдио 20-годишњу затворску казну Фикрету Абдићу, бившем предсједнику тзв. Аутономне Покрајине Западна Босна, који је осуђен за ратни злочин почињен у тзв. АП "Западна Босна" од 1993. до 1995. године. 2004. - Најмање 73 лица погинуло, а више од 200 повријеђено у симултаним експлозијама испред три полицијске станице у Басри, на југу Ирака. 2006. - Горњи дом белгијског парламента прихватио закон на основу којег се хомосексуалним паровима омогућава усвајање дјеце. 2008. - Банка Енглеске одобрила пакет од 50 милијарди фунти ради замјене банкарских потраживања за државне обвезнице и превазилажења посљедица глобалне кредитне кризе. 2009. - У сједишту Унеска у Паризу отворена Свјетска дигитална библиотека. 2010. - Свечано је отворен Авалски торањ, један од симбола Београда, срушен у бомбардовању НАTО снага 1999. године. 2010. - Умро Хуан Антонио Самаран, предсједник Међународног олимпијског комитета. 2016. - Умро Принс /Роџер Нелсон/, амерички певач, композитор, мултиинструменталиста и глумац, добитник награда "Оскар", "Златни глобус" и "Греми". 2023. - Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен. Списак српске дјеце настао је у "Заводу за глухонијему дјецу" у Загребу у оквиру "акције Диане Будисављевић", а садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца. Овај списак дјеце настао је у другој половини 1942. године након Битке на Козари. Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског поријекла, удата за љекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасавала дјецу из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској. 2025. - Умро папа Фрањо, чувар сиромашних, адвокат социјалне правде и међурелигијског дијалога. Папа Фрањо оспорио је захтјев из Загреба да се кардинал Алојзије Степинац, који је подржавао усташки режим у Независној Држави Хрватској, прогласи свецем без дубље провјере његовог лика и дјела.