ОБИЉЕЖЕНЕ 34 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА НАСЕЉА ЧАРДАК

ДЕРВЕНТА, 19. АПРИЛА /СРНА/ - У Дервенти су данас у Спомен-комплексу "Чардак" обиљежене 34 године од страдања 37 Срба из насеља Чардак, уз поруку да је вјечни завјет да никада не буду заборављене жртве које су убили припадници војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација.

У Цркви Светог апостола Томе служена је литургија, парастос и положени вијенци. Предсједник дервентског Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је да су прошле 34 године од страдања на Чардаку на Васкрс 1992. године, када је требало да мјештани прислуже свијећу и помоле се Богу са породицама. "То нам је био и биће најтежи Васкрс у животу", рекао је Кнежевић и додао да је већина Срба тог дана убијена на кућном прагу, а злочине су починили припадници војске Хрватске, потпомогнути паравојним снагама ХВО-а и територијалном одбраном из Дервенте. Кнежевић каже да је Чардак нападнут брз повода ујутро око 8.00 часова, а већ у подне ово насеље било је спаљена земља. "Куће су горјеле и није остао више ниједан Србин", рекао је Кнежевић. Он је додао да током напада нису биле поштеђене ни жене, ни дјеца, ни старци. "Оне које нису убили одвели су у логоре Дом ЈНА, Рабић и Пољаре, гдје је командир Дамир Липовац тукао и ломио људе. Једне прилике побјеснио је, извео напоље двојицу логораша, пуцао им у уста и говорио осталим логорашима да ће овако сви проћи. Пољаре су ограђивали жицом као за стоку", рекао је Кнежевић. Он је навео да је за овај страшан злочин одговарао јако мали број починилаца, истичући да је 90 одсто заробљеника умрло у младим годинама, не од старости, већ од посљедица заробљавања. "Десио се овдје велики злочин, а изречене су мале казне", рекао је Кнежевић и додао да су прошле 34 године од стравичног злочина, а многи логораши нису дочекали правду. Градоначелник Дервенте Игор Жунић рекао је да се данас веома тужан дан сјећања на жртве из насеља Чардак, људе који су звјерски убијени само зато што су бранили своје огњиште. "Најгора ствар је што и послије толико година они који су најодговорнији за тај злочин нису одговарали на прави начин, али наша обавеза је да се сваке године овдје окупљамо да се сјећамо тих жртава и да оно што се десило на Чардаку никад не заборавимо", поручио је Жунић. Он је рекао да је због будућих генерација обавеза да жртве Чардака никада не буду заборављене. "Оно што се десило тада увијек може да се деси ако не будемо окупљени и ако нашу историју и злочине над нашим народом заборавимо", изјавио је новинарима Жунић. Страхоте у логорима током 55 дана боравка проживио је Остоја Шарчевић, који је заробљен 26. априла 1992. године и спроведен у логор Дом ЈНА. Он је рекао да је у заробљеништву провео 55 дана и да је побјегао са Томасовог брда 19. јуна 1992, када је погинуло осам заробљеника. "Страшно је. Таман заборавим то све и стабилизујем се и дође позив из Суда из Сарајева и морам опет ићи присјећати се. И кад бих хтио да заборавим, не могу заборавити и нормално је да се не може заборавити јер су то биле огромне патње. Имао са 48 килограма кад сам побјегао, го до паса и бос, копао ровове", подсјетио је Шарчевић. Дејан Аџић, син покојног Милована Аџића, који је живио на Чардаку, испричао је како је његов отац преживио страхоте. "Мучили су их три мјесеца, не дај Боже никоме. Сјекли су им уши, избијали зубе, палили ноге, све сам то видио на ранама свог оца. Пропатио је свашта, преживио и погинуо 1994. године на Теслићу", присјетио се Дејан Аџић, који је све муке свога оца видио када је имао 10 година. Аџић је навео да је имао срећу да га је комшија заједно са мајком и сестром превезао у село, гдје је остао и није се више враћао у Чардак. На Васкрс, 26. априла 1992. године, припадници војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација убили су 37 мјештана Чардака српске националности, док су остали страдали у заробљеништву, у логорима и током прогона. Деветнаест тијела пронађено је у масовној гробници. Заробљено је 40 Срба и одведени су у логоре у којима су прошли тешка физичка и психичка злостављања.