РЕКОРДАН БРОЈ МИГРАНАТА У ЕУ, ЊЕМАЧКА ПРЕДЊАЧИ

БЕРЛИН, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Број људи рођених у иностранству који живе у ЕУ достигао је рекордних 64,2 милиона у 2025. години, наводи се у извјештају Центра за истраживање и анализу миграција при Фондацији "Роквол Берлин" /РФБерлин/.

У извјештају се истиче да Њемачка остаје највећи домаћин имиграната у апсолутном смислу, али поједине мање земље имају много већи проценат становника рођених у иностранству. Та бројка се пореди са 40 милиона у 2010. години и представља раст од око 2,1 милион у односу на 2024. годину. Центар се у свом изјвшетају ослања на податке Евростата и Агенције УН за избјеглице. Њемачка и даље има највећу имигрантску популацију у ЕУ, са готово 18 милиона људи рођених у иностранству који живе у земљи, у односу на 10 милиона у 2010. години — што је повећање за око 70 одсто. Око 21,2 одсто становништва Њемачке чине имигранти, од којих је 72 одсто радно способно становништво. Број имиграната који живе у Њемачкој порастао је за око 300.000 у 2024. и 2025. години, што је пораст од 1,7 одсто. То је половина просјека ЕУ од 3,4 одсто. Њемачка је, такође, домаћин убједљиво највећем броју избјеглица у апсолутном смислу, са 2,7 милиона који живе у земљи. Шпанија је била земља са најбржим недавним растом, са популацијом рођених у иностранству која је порасла за 700.000 у 2024. години и достигла 9,5 милиона. То је повећање од осам одсто, више него двоструко од просјека ЕУ. Иако Њемачка предњачи по апсолутним бројкама имиграције, неколико мањих земаља има већу релативну изложеност. Луксембург је на врху листе, са имигрантима који чине око 52 одсто становништва, што је знатно изнад просјека ЕУ од око 14 одсто. Слиједе Малта са 32 одсто и Кипар са 28 одсто. Ирска и Аустрија, такође, биљеже релативно високе удјеле, око 23 одсто. Литванија, Мађарска и Румунија имају удио испод 10 одсто, док Словачка, Бугарска и Пољска показују најниже нивое, свака испод пет одсто. Такође, прошле године, укупан број захтјева за азил у ЕУ износио је 669.365, што је смањење од 26,6 одсто у поређењу са 2024. годином. Шпанија, Италија, Француска и Њемачка чиниле су готово три четвртине тих захтјева. Иако Њемачка има убједљиво највећу популацију избјеглица, Кипар је земља са највећим удјелом избјеглица у односу на становништво, са 4,8 одсто, у поређењу са 3,2 одсто у Њемачкој и 0,5 одсто у Италији. Италија је чланица ЕУ са најмањим релативним удјелом избјеглица.