АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ - ВОЖДОВ СИН

БИЈЕЉИНА, 3. МАЈА /СРНА/ - Александар Карађорђевић, кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вожда Првог српског устанка Карађорђа, умро је 4. маја 1885. године.

Послије пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију, да би се вратио 1839. године, поставши ађутант кнеза Михаила Обреновића. Вождовог сина су на пријесто довели уставобранитељи, након свргавања кнеза Михаила Обреновића. Владавину Александра Карађорђевића обиљежио је утицај уставобранитеља, према чему је и цијели период назван режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље. У вријеме Александрове владавине донесен је Грађански законик и реформисано судство, а Србији су 1856. године на Париском конгресу дате гаранције великих сила. Тада је објављено и "Начертаније", спољнополитички програм Илије Гарашанина. Због супротстављања Државном савјету и блиских односа са Аустријом, "кајмакамска" струја уставобранитеља збацила је кнеза Александра са пријестола 1858. године на Светоандрејској скупштини.