У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У ЗЛОЧИНАЧКОЈ АКЦИЈИ "БЉЕСАК"

БЕОГРАД, 1. МАЈА /СРНА/ - У Београду је данас служен парастос за 283 Срба убијених у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак", у којој је 1. маја 1995. године из западне Славоније протјерано више од 15.000 људи.

Парастос је служен у Цркви Светог Марка, а вијенци су положени на споменик жртвама ратова деведесетих година у Ташмајданском парку. Осим чланова породица погинулих и несталих, родбине и пријатеља, парастосу су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски и представници Комесаријата за избјеглице, града Београда, удружења породица погинулих и несталих, као и прогнаних Срба из Крајине. Стаменковски је рекла да за крајишке Србе данас није празник рада као за већину грађана, зато што 1. мај за њих представља сјећање на болан тренутак и злочин без казне. Она је подсјетила да су Срби из западне Славоније на данашњи дан прије 31 годину протјерани са вјековних огњишта, упркос томе што су их обезбјеђивали "плави шљемови" из војног контингента УН, који и нису били шљемови штита за крајишке Србе, који су доживјели велика страдања и егзодус. Стаменковски је истакла да је међу страдалима у хрватској акцији "Бљесак" било осморо дјеце и 56 жена, као и старих и немоћних лица, додајући да то показује да је прољеће 1995. године за Србе у западној Славонији било сумрак. "Први пут су Србија и њене институције уврстиле то страдање нашег народа у календар државних церемонија, јер желимо да дамо институционални печат култури памћења и оном што се догодило у операцији названој `Бљесак`", рекла је Стаменковски уочи парастоса. Она је нагласила да је страдање породице Вуковић најупечатљивији примјер злочина хрватских снага од 1. до 3. маја, 1995. године, која је изгубила осам чланова, а међу њима и троје дјеце. "Ми данас одајемо пошту свима њима, али и поручујемо да такав злочин више никада не сме да се понови и да више никада не смемо допустити погроме и прогоне Срба и гашење наших вековних огњишта", поручила је Стаменковски. Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" Драгана Ђукић указала је да се и 31 годину након акције "Бљесак" још око 80 лица води као нестало и да нема никаквих сазнања када би могло да дође до идентификације. "У процес тражења несталих дубоко је уплетена политика, а када су српске жртве у питању, тражење несталих зависи од политичке воље у Хрватској. Зна се гдје је која особа страдала након ове злочиначке акције и постоје регистроване гробнице. То би могло да се ријеши преко ноћи, али нема добре воље када се зна да је ријеч о српским жртвама", рекла је Ђукићева. Она је истакла да је породицама несталих најтеже, јер ни након три деценије не могу да сахране посмртне остатке најмилијих и још живе у болној неизвјесности. Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац указао је да је у агресији Хрватске на западну Славонију страдало 114 цивила, међу којима су и жене и дјеца, што показује да је ријеч о злочину који ни након 31 годину није кажњен. Штрбац је подсјетио да су подношене кривичне пријаве и у Србији и у Републици Српској, па и у самој Хрватској, али да то није одмакло даље од преткривичне фазе. "И сами хрватски борци својевремено су поднијели кривичну пријаву против једног свог команданта бригаде. Он је наредио снајперисти да пуца у цивила који је претрчавао пут и убио га као зеца. Ти њихови борци су свједочили, али је њихово тужилаштво одбило захтјев, уз образложење да су то уобичајени поступци у ратним ситуацијама", појаснио је Штрбац. Он је нагласио да су органи Републике Српске прикупили највише документације и поднијели кривичне пријаве против 14 хрватских команданата, које су 2021. године доставили хрватским органима да наставе поступке. "До тога није дошло, јер су Хрвати то брзо вратили назад, уз образложење да из те документације не произилази да су почињени било какви злочини", рекао је Штрбац.