УПРКОС ДОКАЗИМА, ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ 34 ГОДИНЕ БЕЗ СУДСКОГ ЕПИЛОГА

БАЊАЛУКА, 2. МАЈА /СРНА/ - Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву већ 34 године није добио судски епилог упркос бројним доказима, поступци се одуговлаче, а одговорност изостаје, али је неопходно истрајати у захтјеву за правду, изјавио је Срни в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао да посебно забрињава чињеница да је истрага 2012. године обустављена без јасног и оправданог образложења, да би тек 10 година касније била подигнута оптужница. "Поставља се питање да ли је ико икада одговарао за такве одлуке и да ли је јавности икада објашњено на основу којих аргумената је истрага обустављена. Управо у томе је један од кључних проблема правосуђа на нивоу БиХ, у којем изостаје одговорност, а правда остаје недостижна за српске жртве", оцијенио је Нуждић. Али је, додао је, управо због жртава, њихових породица и свих који су преживјели и смогли снаге да свједоче неопходно истрајати у захтјеву за правдом. Он је напоменуо да је истина о овим догађајима документована и да не смије бити заборављена, већ мора остати трајно свједочанство, како у научним истраживањима, тако и у култури сјећања. "Управо због тога је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица документовао, истражио и јавности представио своја истраживања која се односе на злочин у Добровољачкој улици, и то у књизи `Реконструкција злочина – деконструкција мита`, те у `Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата`", рекао је Нуждић. Осврнувши се на догађаје који су претходили злочину у Добровољачкој, Нуждић је подсјетио да је референдум на којем су Срби, као конститутивни народ, прегласани и који је организован мимо њихове воље, означио почетак ратних дешавања у БиХ. "Убиство српског свата на Башчаршији 1. марта, као и злочин у Сијековцу 26. марта 1992. године, већ тада су недвосмислено најавили трагедију која ће услиједити. Ове догађаје међу првима су осјетили сарајевски Срби, изложени атмосфери страха и неизвјесности која је убрзо прерасла у отворено непријатељство према свему што је српско", оцијенио је Нуждић. Протјеривања, хапшења и убиства, навео је Нуждић, постали су свакодневица, а у таквом амбијенту није се могло очекивати другачије поступање ни према дотадашњој регуларној војсци и њеним припадницима. Он је додао да су војници, који су били понос Југославије, преко ноћи претворени у непријатеље, окупаторе и мете пропагандне машинерије. "Убиства припадника ЈНА започела су 20. априла убиством два млада војника на Бистрику, настављена 22. априла у Великом парку када је убијено осам припадника, да би трагичну кулминацију достигла 2. маја када је на Скендерији убијено најмање 19, а 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици најмање девет лица", навео је Нуждић. Он је напоменуо да су десетине рањене, а многи су заробљени и изложени тешкој тортури упркос претходно постигнутом договору о мирном повлачењу, уз гаранције снага УН. "Нажалост, као и код осталих злочина у Сарајеву, упорно се покушава наметнути наратив да су злочине вршили `Цаце`, `Ћеле`, `Јуке`, иако је евидентно да су ови злочинци само пуки извршиоци званичне политике тадашњег руководства муслимана", рекао је Нуждић. У Источном Сарајеву и Сарајеву сутра ће бити обиљежене 34 године од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици гдје су их напале муслиманске паравојне јединице.