ТРАЖИЋЕМО ОД МУЗЕЈА ГЕНОЦИДА ДА МАПИРА СВА МЈЕСТА МАСОВНИХ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У НДХ

БЕОГРАД, 6. МАЈА /СРНА/ - Предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић изјавио је поводом 85 година од усташког масакра над 520 Срба у Вељуну на Кордуну да ће тај и остали масовни злочини НДХ ускоро прекрити заборав ако их не будемо спомињали и пописали.

Боснић је најавио да ће овај Покрет према Музеју жртава геноцида у Београду упутити иницијативу да се мјеста злочина мапирају, а ако прилике дозволе и поново или по први пут обиљеже. "Након Ђурђевдана и Марковдана, када су прије 85 година почала хапшења и клања Срба у Вељуну, ми ћемо се званично обратити Музеју жртава геноцида да се попишу сва мјеста масовног страдања Срба и понудићемо им своју помоћ, а ако они то не учине урадићемо то сами до краја године", рекао је Боснић Срни. Он је навео да је за сваку похвалу акција Музеја жртава геноцида да формира базу података усташких обиљежја за њихово уклањање у свијету, али да таква база треба да постоји и за српска стратишта широм некадашље НДХ. Боснић је нагласио да је Страхиња Курдулија са Историјског института Српске академије наука и умјетности 1993. године у свом "Атласу усташког геноцида од 1941. до 1945. године" покушао да та мјеста мапира, али да је доста тога остало незабиљежено и да је то посао који се мора завршити. "Можда ће данас у Вељуну свештеник и два, три старца повратника запалити свијеће нашим мученицима, али добро знамо да на неким просторима некадашње НДХ, гдје су чињени стравични злочини, више нема ни једног Србина и да се страдалника нико неће сјетити. Узмите само Мехино стање код Велике Кладуше. Тамо је убијено најмање 4.700 Срба и ко то зна и помиње", упитао је он. Боснић је навео да су након првог масовног злочина над Србима у Бјеловару 28. априла 1941. године усташе, подржане од католичког свештенства, свој "џелатски посао" наставили у Вељуну и да је посебно потресно страдање тамошњег српског свештеника Бранка Добросављевића. "Њему су пред очима клали сина и тјерали га да му полуживом држи опијело. Он је падао у несвијест, а они су га враћали свијести и тјерали да настави. Упрегли су га у воловска кола и бичем тјерали да их вуче кроз село, да би га на крају као и сина заклали", подсјетио је Боснић. Он је навео да из породице Добросављевић нико није преживио и нагласио да је Српска православна црква канонизовала овог свештеника. "Ми сутра прослављамо Светог свештеномученика Бранка Вељунског. Он није само име у црквеном календару. Он и његови сапатници су више од тога и ми као народ имамо обавезу да их памтимо и да натјерамо друге да признају да су постојали", рекао је Боснић.