ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ДОНОСИ ТРАНСФОРМАЦИЈУ У ПОСЛОВАЊУ БАНАКА

ЈАХОРИНА, 12. МАЈА /СРНА/ - Дигитализација доноси неминовну трансформацију у пословању банака и она ће, осим самог банкарског сектора, укључити клијенте и привреду, речено је на Јахорина економском форуму на панелу "Финансије 2030 – трансформација индустрије за интелигентно доба".

Вицегувернер Централне банке БиХ Марко Видаковић рекао је да је дигитализација у банкарском сектору битан сегмент који се може очекивати до 2030. године, наводећи да је потребно створити предуслове за њу. Подсјећајући на главне задатке Централне банке БиХ, међу којима су очување монетарне и финансијске стабилности, како и стабилног "каренси борда", Видаковић је рекао да је обавеза ове финансијске институције да створи инфраструктуру како би иновације у банкарском сектору могле да функционишу. "Свака иновација тражи и регулацију, тако да очекујем да ћемо се тиме бавити у наредном периоду", навео је Видаковић. Он је истакао да је закон о Централној банци БиХ давно донесент али да га је у многим сегментима вријеме прегазило. "Тај закон онемогућава да радимо неке ствари, али нам ни не брани - па користимо тај простор како би били у корак са временом", навео је Видаковић, истичући да Централна банка веома добро сарађује са институцијама БиХ, региону и Европи када је ријеч о иновацијама у банкарском сектору, али и другим питањима. Извршни директор за финансије, платни промет и заједничке послове у Инвестиционо-развојној банци Републике Српске Јелена Родић као најважније задатке у периоду до 2030. године навела је максимално мобилисање капитала за улагање у одрживе пројекте, као и сарадњу приватног и јавног финансирања, прије свега енергетских пројеката. Предсједник Савјета гувернера Народне банке Србије Иван Николић истакао је да ће традиционално банкарство временом све више истискивано. "Постојаће све више дигиталне валуте, дигитална имовина, контрола оних који су у могућности то да емитују. Традиционално банкарство ће бити у тешкој ситуацији, оно ће бити све више истискивано. У Европи ће можда бити сведено на минимум до 2030, али ће код нас сигурно опстати у неком обиму јер смо традиционалисти", рекао је Николић. Он је нагласио да је банкарски сектор у Србији од 2013. до данас претрпио драматичне промјене - редукован је број банака и филијала, а број запослених у банкарском сектору смањен је за четвртину. "До 2030. године то ће се још најмање једном поновити. Број запослених у банкарском сектору ће бити све мањи, чему кумује дигитализација, а вјештачка интелигенција ће замијенити класични шалтер. Прећи ћемо на нешто што зовемо директно банкарство", рекао је Николић. Истичући да је велики задатак пред банкарским сектором, предсједник Управе НЛБ банке Бањалука Горан Бабић навео је да се у овом сектору већ дужи низ година припремају за дигитализацију. "Сви морамо да радимо на томе - банкарски сектор, привреда, цивилно друштво", поручио је Бабић, који очекује да ће до 2030. године свим клијентима бити омогућено онлајн пословање са банкама, али да ће бити задржано и физичко пословање за оне који то желе.