ЛАЗИЋ: СВЕТИЊЕ СА ХИЛАНДАРА ОПОМИЊУ СРБЕ ДА СУ НАРОД СВЕТОГ САВЕ

БЕОГРАД, 15. МАЈА /СРНА/ - Теолог Небојша Лазић поручио је да светиње које су у Београд стигле из царске лавре манастира Хиландара на Светој Гори, опомињу Србе да су народ Светог Саве и да морају његовати национално јединство.

Лазић је изјавио Срни да многи народи имају своје светиње, али да ријетко који као Срби има светиње које су га сачувале кроз вијекове. "Велики народи чувају своје светиње, а онај народ који има косовски и небески завјет те светиње чувају у смутним временима", рекао је Лазић и подсјетио да је над српским народом само у посљедњих 100 година почињен геноцид у НДХ, да је тешко страдао на Косову и Метохији, а посебно у вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ. Он је подсјетио да су Србе њихове светиње сачувале и у временима под Турцима и Аустроугарима, као и од других страних силама које су долазиле и покушавале да униште српски народ. "Нису видели оно што су видели Свети кнез Лазар и Свети Сава, да се наш корен не да ископати и да је посађен на небу", нагласио је Лазић. Он је истакао да светиње попут иконе Богородица Млекопитатељница и Карејски типик из Хиландара говоре о величини једног народа. "То је народ који је устројен слободарски и окупљен око Христа. Такав народ схвата да нема другог него да се окрене себи, јединству јер само у том јединству ми можемо да опстанемо", каже Лазић. Лазић је нагласио да се Срби као народ славне прошлости требају ујединити око те прошлости и око те благодети. "У најсмутнијим временима ми смо имали законике и молитвенике. Нема њиве која није гробље у нашем народу. Ми смо мученички народ, а голгота коју смо преживели увек је сведочила васкрсење јер Срби су ту опстали. Да би опстали и данас морамо се окренути светињама, да нам те светиње служе као огледало ко смо ми суштински", поручио је Лазић. Лазић је указао да у временима када се покушава разградити породица и нација те светиње служе као опомена - да се Срби окрену себи јер имају нешто што је трајно и што ове године скарадних "вриједности" не могу појести, а то је душа. Он је рекао да га посебно радује што ће на челу спасовданске литије 21. маја у Београду бити појас Пресвете Богородице, што је једна од највећих светиња у православном свијету, која се вјековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. У Галерији Српске академије наука и уметности /САНУ/ у Београду је поводом 850 година од рођења првог српског архиепископа Светог Саве уприличена репрезентативна изложба која носи његово име, а која је од данас отворена за јавност. Оно што изложбу чини посебно вриједном јесте да ће посјетиоци први пут имати прилику да се поклоне највећим српским светињама, које су допремљене из царске лавре манастира Хиландара на Светој Гори. У Галерији САНУ изложене су иконе Христа Пантократора, Богородице Одигитрије, Богородице Млекопитатељнице, Светог Саве и Светог Симеона, реплика хиландарског игуманског штапа и патерице Светог Саве Освећеног, Карејски типик и реплика иконе Богородице Тројеручице. Ту су и бројна драгоцјена умјетничка дјела везана за личност и живот Светог Саве која су за потребе изложбе уступљена из библиотека, музеја и задужбина Светог Саве из БиХ, Русије и Чешке. Изложба "Свети Сава", чији су аутори викарни епископ моравички Тихон, дописни члан САНУ Игор Борозан и Миљана Матић, за грађане ће бити отворена до 19. јула. Због микроклиматских услова чувања експоната изузетне вриједности токо трајања изложбе, ограничен је број посјетилаца - до 100 у исто вријеме.