НОГО: НЕОПХОДНО ПОКРЕНУТИ ПИТАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ СВАКЕ ОД ЗЕМАЉА

БЕОГРАД, 18. МАЈА /СРНА/ - Професор међународног кривичног права Срето Ного изјавио је Срни да ледени бријег обољења од карцинома, као посљедица НАТО бомбардовања Србије и Републике Српске осиромашеним уранијумом ових година достиже свој максимум, те да је неопходно покренути питање појединачне одговорности сваке чланице Алијансе која је у томе учествовала.

"НАТО као савез не можете тужити, али можете тужити чланице, али морате да знате шта је који авион бомбардовао. Италијански авион је, на пример бомбардовао РТС, зато Италијане да тужимо, немачки је бомбардовао воз у Сурдулици. Знамо да је бомбардовао и Жежељев мост у Новом Саду, зато Немце да тужимо", нагласио је Ного. Ного је навео да ратни злочин не застаријева и да би поступци пред националним судовима земаља – агресора били лаки, али је проблем што држава неће да списак на ком терену су дејствовали авиони одређене државе уступи Српском удружењу за међународно кривично право 2001. године, чији је он предсједник. "У име Удружења сам још прије петнаестак година званично од Владе Србије затражио списак чији је авион шта бомбардовао и тада ми је речено да је то `државна тајна`. Не знам зашто је државна тајна, мени су нудили да добијем тај списак испод руке, а ја то нисам хтео", рекао је Ного. Он је нагласио да се Међународна научна конференција на тему "Међународно кривично право са освртом на заштиту животне средине", коју је организовао на Тари протеклог викенда озбиљно бавила темом НАТО бомбардовања јер је непобитна чињеница да је прије 26 година уништена животна средина, а посљедице су несагледиве. "Обољења од карцинома су епидемијска, а чак ни животиње нису поштеђене тога. Знамо да се у срединама које су биле изложене бомбардовању рађају деформисани младунци са двије главе, пет или шест ногу, што је више него катастрофално", упозорио је он. Ного је нагласио да је идеја учесника конференције да се нађе модел да се одговорни, ако ништа друго, обавежу да чисте те просторе. "Уранијум се разлаже дуже од 20 милиона година. Према томе, да ли смо осуђени на тихо умирање или нешто можемо и променити?", упитао је он. Ного је рекао да су Срби, нажалост, понашају као кампањски народ, па се о проблему НАТО бомбардовања и посљедицама прича периодично. "Наравно да је то актуелни проблем и треба са стално на то враћати и о томе треба мало више држава, односно државни органи да воде рачуна, не ми, појединци, научни радници, него институције државе, наша држава. Србија није спремна да се тим бави. Ми јесмо. Потребна је добра воља да нам се дају спискови", рекао је Ного. За 11 седмица бомбардовања СР Југославије, почевши од 24. марта 1999. године, извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 касетних бомби од којих је погинуло око 200, а рањено више стотина лица, те употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. За 78 дана бомбардовања погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, од којих 126 дјеце.