ВИЈЕК АРХИВА ВОЈВОДИНЕ - ЧУВАРА ПРОШЛОСТИ И ЗАЛОГА ЗА БУДУЋНОСТ

БЕОГРАД, 19. МАЈА /СРНА/ - Архив Војводине, који чува 45 милиона докумената, од којих је најстарији из 12. вијека, данас обиљежава вијек постојања и то је велики догађај за цијели српски народ, изјавио је Срни директор Небојша Кузмановић.

Кузмановић је истакао да је велика ствар обиљежити стотину година постојања неке установе, с обзиром на то да на овом простору толико не трају ни државе, а камоли неке установе. "Век постајања Архива Војводине велики је догађај, не само за нашу установу, Аутономну Покрајину Војводину, него и за Србију и цео наш народ. Јер, у Архиву је највише докумената везаних за српску прошлост и историју, која проучава ту прошлост, али има и много докумената везаних за друге народе", навео је Кузмановић. Он је подсјетио да је најстарији документ у овом архиву из 12. вијека, када је овај простор био простор Хабзбуршке монархије, послије тога Аустро-Угарске, па Југославије и тако даље. "Архив чува 45 милиона докумената. Посебно бих скренуо пажњу на документе везане за Први и Други свјетски рат, односно за страдања људи. Јер, држим се оне јеврејске пословице - `уколико и једно име спасимо од заборава - као да смо спасили цело човечанство`", рекао је Кузмановић. Кузмановић је напоменуо да је задатак Архива да чува документе, али и да проналази нове који свједоче о страдању људи, у овом случају, те подсјетио да је Архив Војводине прије неколико година објавио попис страдалих у Срему и нашао 5.000 нових имена која нису била позната у пописима. "Обилазли смо целу Војводину, па смо ишли и до Вуковара, гледали споменике и све остале могуће изворе података", навео је Кузмановић. Он је истакао да је Архив и чувар прошлости, али и залог за будућност. "Без познавања прошлости, ми не можемо, не само да истражујемо нашу прошлост, него и многе важне ствари везане за људе као појединце", рекао је Кузмановић, наводећи да је, на примјер, прецима неког појединца одузета имовина 1945. године, послије Другог свјетског рата, те да они без докумената које чува Архив не могу остварити право на повратак те имовине. Кузмановић је истакао да је то нешто што је најважније људима као појединцима. "А, друштвеним групама, као што је српски народ, најважније је да Архив чува документе о страдању људи, на пример у Другом светском рату", рекао је Кузмановић. Он је навео да Архив Војводине чува оригиналне фотографије и 665 докумената из 1941. и 1942. године, који свједоче о страдању Срба, Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Посебно је издвојио досије Славка Одића, као грађу од немјерљивог значаја, која садржи аутентичну документацију њемачких обавјештајних и полицијских органа, првенствено Гестапоа из 1941. и 1942. године и детаљно свједочи о масовном геноциду, злочинима и затварањима Срба и Јевреја у НДХ. Кузмановић је рекао да је предсједник Србије Александар Вучић покровитељ свечаности обиљежавања сто година Архива Војводине, која се одржава данас у згради Архива у Новом Саду, у присуству званица из покрајинске Владе, министара у Влади Србије, људи из архивистике из цијелог региона, међу којима и Архива Републике Српске. У оквиру свечаности "Чувари сећања", биће откривена биста првог управника Архива Војводине Димитрија Кириловића, приређена изложба монографија, архивских докумената, те промоција поштанске марке коју је овим поводом направила "Пошта Србије". Архив Војводине основан је 1926. године под називом Државна архива у Новом Саду, на основу Уредбе Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а за првог архивара постављен је историчар Димитрије Кириловић. Основни задатак Архива био је прикупљање, чување и заштита архивске грађе на простору тадашње Бачке, Баната и Барање, чиме су постављени темељи за очување културно-историјске баштине Аутономне Покрајине Војводине.