ПРЕДСТАВЉЕН "ИМЕНОСЛОВНИК" СТРАДАЊА 11.219 КОЗАРАЧКЕ ДЈЕЦЕ

БЕОГРАД, 19. МАЈА /СРНА/ - У Београду је представљено фототипско издање историјског документа "Именословник 11.219 козарачке дјеце", свједочанства о страдању српске дјеце у Другом свјетском рату које је први пут објављено 1988. године у специјалном издању листа "Борба" под насловом "Редни број смрти".

Ово издање је, уз благослов Његове светости патријарха српског Порфирија, приредило Удружење "Јадовно 1941" из Београда у сарадњи са издавачком кућом "Прометеј", а посвећено је молитвеном сјећању на више од 11.000 дјеце са Козаре чије су животе угасиле усташе и нацистичке снаге од 1941. до 1945. године. Истраживање је деценијама прикупљао и од заборава сачувао покојни Драгоје Лукић, објављено је на сајту Српске православне цркве /СПЦ/. Његово преосвештенство епископ марчански Сава нагласио је, на јучерашњој презентацији у Светосавском медијском и културном центру у Земуну, да је страдање српске дјеце у Независној Држави Хрватској најстрашније свједочанство о томе до којих дубина зло може да потоне када се одрекне Бога и људскости, подсјетивши на логоре за дјецу у Јастребарском, Сиску и систему Јасеновца. "Сјећање на наше козарачке младенце једино вјером у Васкрсење Христово може дати наду да зло никада не може у потпуности надвладати и покорити себи сву творевину Божију и у њој човјека", рекао је владика Сава. Говорећи о страдању Поткозарја, епископ марчански је подсјетио и на трагедију села Велико Паланчиште код Приједора, гдје је у октобру 1942. године убијено око 460 људи, међу којима 220 дјеце млађе од 14 година. "Када бисмо сву патњу овога свијета сабрали на једно мјесто, она се не би могла мјерити са страдањем само једног невиног дјетета. То је губитак који нико не може надокнадити", поручио је владика Сава. Епископ је нагласио да су дјеца са Козаре за џелате била само број, а за српски народ неугасиви пламен свијећа пред пријестолом Божијим, додајући да је култура сјећања и молитвено помињање пострадалих једно од основних дјела СПЦ у Поткозарју. Владика Сава je рекао да се многа поткозарска села никада нису опоравила од страдања током офанзиве на Козару у Другом свјетском рату, те да су бројне породице потпуно угашене. "Право је чудо да данас уопште постојимо као народ у Поткозарју", рекао је владика, те подсјетио да су дјеца са Козаре умирала и убијана на различите начине – у логорима, селима, градовима и током офанзиве на Козару, истичући да би број страдале дјеце био много већи да није било хуманитарне мисије Диане Будисављевић. Епископ марчански је истакао да многим бебама мајке нису стигле ни да дају име, те да су крици, јаук и бол одјекивали простором гдје су православни Срби вијековима живјели, а да су дјеца често страдала од својих комшија, очева и старије браће својих вршњака са којима су до 1941. године заједно одрастала и живјела. "Те болне ране никада неће зацијелити нити бити заборављене у свијести православног српског народа", поручио је владика Сава. Владика је подсјетио да је током Другог свјетског рата на подручју Козаре и Поткозарја порушено више од 40 храмова, од којих је већина обновљена, док се граде и нови, попут Храма Светих мученика јасеновачких у Међувођу, на мјесту одакле је становништво одвођено у Јасеновац. "Ово капитално дјело, штампано на српском, руском и енглеском језику, свједочи истину страдања нашег народа и подсјећа на вјечну истину да се Црква Христова крвљу не руши, већ зида", рекао је епископ Сава. Предсједник Удружења "Јадовно 1941" Момчило Мирић рекао је да је књига посвећена "малим новомученицима козарачким", те напоменуо да су истраживања настављена истим темељним принципом којим је радио Драгоје Лукић и да су дјеци враћени име, лице, породица, дјетињство и мјесто у памћењу народа. Уредник издавачке куће "Прометеј" Зоран Колунџија нагласио је да је дужност садашњих генерација да чувају истину и сјећање на страдале, додајући да је једна од главних порука ове књиге да зло није само историјска чињеница коју треба забиљежити, већ опомена која обавезује.