КОКАНОВИЋ: ЦРКВА СТУБ ОЧУВАЊА СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА

БЕОГРАД, 19. МАЈА /СРНА/ - Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије Владимир Кокановић истакао је на пријему за епископе Српске православне цркве /СПЦ/ из дијаспоре и региона да Срби, ма гдје да живе, треба да знају да су њихова матица и Црква уз њих и да ће тако остати.

Кокановић је истакао да држава заједно са Црквом ради на очувању националног идентитета, српске традиције, културе и историје. "Посебно је важно да пошаљемо поруку јединства Цркве и државе", рекао је Кокановић новинарима. Он је нагласио да се у овим тешким и изазовним временима бројних криза у геополитичкој арени српски идентитет суочава са бројним проблемима, како у региону, тако и у дијаспори, те да је управо СПЦ један од стубова очувања тог идентитета у цијелости. "Дубоко верујемо да се српско име и презиме чува у дијаспори. Исто тако верујемо да наш народ, где год да живео представља једну од најзначајнијих карика у очувању српског националног идентитета и помаже у међународном позиционирању српског народа, али и српске државе. Верујемо да је то посао који захтева истрајност, мудрост, али и јединство Цркве, државе и народа", нагласио је Кокановић. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован захвалио је на пријему, нагласивши да то показује бригу државе за српски народ који је на својим старим територијама, али не у саставу Србије или Републике Српске, као и за сународнике у дијаспори. "Нашег народа је све више. Разговарали смо на Сабору да број нашег народа у Немачкој већ достиже близу милион и то се увећава сваког дана", рекао је епископ Јован. Према његовом мишљењу, једино сарадња Цркве и државе може да обезбиједи да тај народ не изгуби своје коријене, да остане везан за свој идентитет, а самим тим и за своју државу. Владика Јован је указао да је СПЦ од огромног значаја за Србе који су остали ван Србије на простору бивше Југославије. "Имамо примере Цариградске патријаршије која живи у Турској од 20-тих година прошлог века. Тамо више нема Грка, односно има их око 3.000, али цариградски патријарх ипак седи у Цариграду и њихов је духовни вођа јер он чува, пре свега, светиње и сећање на велику цркву цариградску, то је његова улога", рекао је епископ Јован. Он истиче да је тако и са епископима у Хрватској, Словенији и у Федерацији БиХ. "Ми заиста имамо велику улогу. Код мене где је било 150.000 људи 1991. године сада нас има 15.000. То је старање за огромно духовно и културно наслеђе које је српски народ створио у тим крајевима", рекао је епископ Јован.