ПОЈАС ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ СВЕЧАНО ДОЧЕКАН У ВАЗНЕСЕЊСКОЈ ЦРКВИ

БЕОГРАД, 20. МАЈА /СРНА/ - Чудотворни појас Пресвете Богородице, једна од највећих светиња православља, свечано је дочекан у Вазнесењској цркви у Београду, гдје је из светогорског манастира Ватопед стигао поводом Спасовдана – славе главног града Србије.

Велики број вјерника дочекао је испред Вазнесењске цркве Чудотворни појас, који је са Аеродрома "Никола Тесла" стигао у пратњи Његове светости патријарха српског Порфирија и игумана светогорског манастира Ватопед Јефрема. Чудотворни појас смјештен је на посебно мјесто у Вазнесењској цркви, гдје народ може да му се поклони и затражи благослов Пресвете Богородице, а патријарх Порфирије служи празнично вечерње. Празнично вечерње у Вазнесењској цркви заједно служе патријарх Порфирије и игуман Јефрем. Патријарх Порфирије сутра ујутро ће у Вазнесењској цркви служити Свету архијерејску литургију, а у 19.00 часова ће звона са свих београдских цркава огласити почетак спасовданске литије која ће проћи улицама Београда и завршити код Храма Светог Саве. Појас ће остати у Храму Светога Саве до 29. маја, а вјерницима ће бити омогућено да му се поклоне сваког дана. Чудотворни појас Пресвете Богородице једна је од највећих реликвија у православном и хришћанском свијету, која се чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. На молбу патријарха српског Порфирија, игуман Ватопеда Јефрем дозволио је да појас изађе из тог манастира и дође у Београд. Појас је реликвија саме Пресвете Богородице коју је она својим рукама исплела од камиље длаке и носила цијели свој овоземаљски живот све до вазнењења. Према црквеном предању, Богородица је Светом апостолу Томи предала појас, који је касније предат на чување побожним женама хришћанкама у Јерусалиму, а потом је завршио у Цариграду. У српским земљама овај појас је боравио крајем 14. и почетком 15. вијека, а Свети кнез Лазар га је, заједно са дијелом Часног крста, поклонио манастиру Ватопед. У манастиру Ватопед је Свети Сава боравио 12 година, а он и његов отац Свети Симеон остали су записани као највећи ктитори овог манастира на Светој Гори. Син кнеза Лазара, деспот Стефан Лазаревић прогласио је Београд за своју пријестоницу и посветио га Пресветој Богородици.