КРСНУ СЛАВУ ПРОСЛАВЉАЈУ САМО СРБИ, ТО ЈЕ АМАНЕТ СВЕТОГ САВЕ

НОВИ ГРАД, 23. МАЈА /СРНА/ - Крсну славу имају само Срби коју им је у аманет оставио Свети Сава, рекао је свештеник Небојша Њежић, након што је хрватско Министарство културе и медија 20. априла под заштиту ставило "Славу, крсницу или крсно име – прославу обитељског свеца заштитника неретванских католика".

Српска крсна слава је 2014. уписана на Унескову листу нематеријалног културног насљеђа као аутентична српска традиција, али то није била препрека за хрватско Министарство културе и медија. У опису обреда који је хрватско министарство заштитило под бројем З-7985 наведени су сви кључни елементи српске крсне славе - славска свијећа, жито, хљеб, вино и гашење свијеће вином. Чак је и у Хрватској енциклопедији наведено да је крсна слава обичај "посебно раширен у Срба /у Хрвата само мјестимице/", уз запаљену свијећу, вино, тамјан, коливо и обредни хљеб. Свештеник Њежић рекао је Срни да управо због тога што крсну славу имају само православни Срби коју им је у аманет оставио Свети Сава треба је и сачувати. Он је појаснио да је њена суштина славска свијећа, славски колач, славско жито и икона. Нагласио је да је крсна слава има свој значај и симболику, те објаснио да је славски колач симбол тијела Христовог, славско жито симбол Христовог васкрсења, вино симбол крви Христове. "Онда видимо да је у суштини наша крсна слава продужетак Свете литургије, заједништва с Христом. Ако желимо да будемо обоготворен народ, онда морамо да сачувамо оно што нам је најсветије, а то су наша Црква и наша крсна слава која нас је вијековима очувала", истакао је Њежић, парох пољавничко равничке парохије. Српска православна црква и наука сагласни су да се почетак обиљежавања крсне славе везује за дан када је нека породица или читав род примио хришћанство. Први писани помен о празновању славе потиче из 1018. године кад је грчки хроничар Јован Скилица први забиљежио славу дајући јој обиљежје породичног празника што се узима и као јубилеј од званичног обиљежавања крсне славе. Свети Сава, први српски архиепископ, почетком 13. вијека извршио је нову организацију црквеног живота, а реформаторски рад обухватио је и празновање кућне славе. Tворци славе, онакве какву је данас имамо су Свети Сава и његови непосредни ученици, зато само Срби, који су од 13. вијека непрекидно под одлучујућим духовним утицајем светосавске Цркве, данас имају крсну славу. Прослављање славе у њеном првобитном облику, за разлику од данашњег, било је у обичају не само у српском народу, већ и код других православних народа али је током времена замијењено празновањем дана рођења појединих чланова породице, или дана оних светитеља чија имена они носе. Постоје трагови да се слава некада обиљежавала на територији Хрватске, као и код Бугара и Руса али се нигдје осим код Срба није очувала као културно насљеђе. Славу су стално славили једино Срби ма гдје се налазили. Славили су у најславнијим данима своје историје, али и у току петовјековног робовања под Турцима, слављена је у рату и изгнанству, у тамници и болници. У празновању крсне славе испреплетени су религиозни и друштвени елементи и они су дубоко укоријењени у овај јединствени српски обичај који је први на листи нематеријалне културне баштине. Према Унесковим пропозицијама сваки елемент нематеријалне баштине мора да буде одржив, да буде жив, да се практикује и да му је осигуран опстанак у будућности.